Španski pečat

Nekima je bilo slatko, kako sama reč sugeriše, ali neki su se osećali baš i opustošeno. U drugom kontekstu značenja engleske reči „desert“, pustinja. Zavisi sa koje strane su bili.

Nije li se svet, u ovoj spektakularnoj australijskoj završnici, podelio na dve polovine ne samo u tom sportskom, takmičarskom smislu? Već i mnogo više od toga, u onom kulturološkom segmentu, gde su Nadal s jedne i Medvedev s druge strane, predstavljali različite vizije, koncepcije teniskog sveta?

Može biti i da nije bilo tako, ali su mnogi od nas verovatno imali i takav osećaj.

Bitno je da ni za šta nismo ostali uskraćeni i ako želimo da budemo nadasve fer i objektivni, onda moramo čestitati Rafaelu Nadalu na postizanju rekorda u grend slem trci. Izborio ga je lavovskom snagom, srcem velikog borca.

Njegova „fuego“ (vatra), spržila je snove Danila Medvedeva na bojnom polju Rod Lejver arene koja je videla svakakvih čudesa u finalima.

Njegov šampionski oreol zablistao je punim sjajem u momentima, kada je malo ko verovao da će, duboko u 36. godini uspeti da napravi takav podvig posle šest meseci pauze.

Podvig, dabome, jer bez mnogo mečeva u nogama, od avgusta do januara, pobediti igrača koji je na spektakularan način sprečio Novaka Đokovića u Njujorku da on prišije sebi 21. slem zvezdicu na epoleti, nekog ko je igrao u najboljoj formi u tom periodu druge polovine 2021. godine, velika je stvar.

Iz tog bastiona „velike trojke“, ovog puta sa mediteranskom aromom Nadalove besprekorno borbene i agresivne igre, stigla je još jedna opomena, pre svega ovim mladima koji dolaze, da oni još nisu spremni na isticanje bele zastavice.

Mnogi od nas su s pravom sanjali i nadali se da će Novak Đoković biti taj koji će na svom omiljenom teniskom terenu ove zime stići do grend slem rekorda, ali svima nam je to, iz poznatih razloga, ostalo uskraćeno.

I to je onda duga, posebna priča, to je ona crna gospa sa dugim crnim velom, koji će se još dugo vući po patosu Rod Lejver arene i podsećati zločine na neoprostiv greh kojom su jednom šampionu treskom zalupili vrata pred nosom, a njegovom rivalu ih oberučke otvorili.

I šta je Nadal uradio? Iskoristio priliku, naravno!

Sada će, ovako naoružan tonom samopouzdanja, valjati se kroz nastavak sezone ka svom starom bastionu, Rolan Garosu, a kojem od prošle godine vijori srpska, a ne španska zastava, kako je navikao.

I obrnuto, tamo gde je tri godine unazad stajala srpska, sada se vijori španska. Zamenili su terene, svoje tvrđave. Borba se nastavlja!

I možda je to baš dobra simbolika, ove hičkokovske, triler GOAT trke, koja stalno dobija nove epizode i sjajne, neočekivane kadrove, da niko od nas, da budemo iz dubine srca iskreni, više pojma nema kako će se sve završiti.

Ko posle Melburna 2022. više išta može da predvidi?

Ko je pre Rolan Garosa 2021. mogao da kaže da Rafael Nadal neće pobediti tamo? Malo ko.

Ko je pre svog ovog političkog galimatijasa i skandala, mogao da kaže da Novak Đoković neće osvojiti desetu krunu u Melburnu? I da će od svih, posle 13 godina čekanja, trijumfovati Rafael Nadal. Opet, malo ko.

Zato u ovom trenutku budimo strpljivi i uzdržani – bitka još traje. Sve dok sva trojica velikana, ne budu podvukli sami crte i rekli, ’e sad je kraj’, možemo samo da otvorenih usta gledamo šta nam se dešava pred očima. I dobro, i loše, svejedno, emotivni lomovi nam ne ginu.

Još jednom treba da budemo svesni privilegije koju imamo – da gledamo takva tri šampiona i jednoj eri i da evo, u fotofinišu njihovih karijera odlučuju milimetri.

Šta će ovo promeniti kod Novaka Đokovića? Ništa, ponovo će se naći u zaostatku pošto je rivale u 2021. sustigao, ali sigurno i ne pomišlja da je to kraj trke. Daleko od toga.

Kao što je Nadal bio silno željan igre i motivisan da napravi veliki povratak, jednako će, siguran sam, biti motivisan i Đoković da posle ovakve australijske nepravde, ispravi sve i vrati se na stazu na kojoj su ga administrativnim putem zaustavili. Čini se da su jedino tako i mogli i to neka im služi na čast.

Svoju veličinu je pokazao još jednom, kada je istog popodneva, posle velikog slavlja protivnika, baš kao i Rodžer Federer, rivalu poslao poruku čestitke.

To je klasa šampiona, to je sportski duh koji ova trojka pokazuje evo već skoro dve decenije.

Jer nema šta, Rafael Nadal je u ovih skoro pet i po sati bitke na „ruskom frontu“, morao da potegne i poslednji atom snage, da izvijuga i poslednju ideju kako da obori na zemlju Danila Medvedeva, koji je, moramo konstatovati, propustio kolosalnu priliku.

Imati 2:0 u setovima, praktično Nadala na konopcima, i dozvioliti mu da se tako vrati u meč, kao što je uradio Danil u trećem setu, veliki je propust.

Pogledajte statistiku i ona će vas slagati – još jednom je pobednik imao manje osvojenih poena u meču (182-189).

Pogledajte sve ostale parametre i gotovo da su u svemu iznivelisani, izjednačeni, toliko su bili bliski da je Nadal, za debljinu žileta uspeo da stigne do trijumfa.

Fizika Španca još jednom se pokazala kao ubitačno oružje, uporni, strahoviti udarci sa osnovne linije i neverovatna izdržljivost i agresivnost, terali su umornog Danila, posebno u toj kasnijoj fazi meča, na netipične greške i tu se priča polako završavala i pored herojskog otpora na 4:5 u setu odluke i povratka na 5:5 i egal.

To malo, bilo je u stvari mnogo. Kao što obično u tenisu biva, kada se sudaraju igrači najvišeg kalibra.

Medvedev je, u ovom australijskom sudaru, hteo ne hteo, bio pomalo i u koži Novaka Đokovića.

Ne samo da je preuzeo na sebe teret prvog favorita, već je ponovo mogao da vidi kako je Novaku igrati u kovitlacu suprotstavljenih energija. Protiv neverovatnog igrača sa druge strane mreže i podrške koja rivalu dolazi sa tribina.

No kao što je i sam Nadal rekao, pred Danilom su nove pobede i novi uspesi. To je svima jasno i njegova karijera ide jasnom, uzlaznom linijom.

Australijsko poglavlje, dakle, pečatiramo crvenim, španskim voskom.

Crvenim podvlačimo i sve što se dogodilo od 5. januara do danas, i što barem mi ovde, u Srbiji, ne smemo nikada da zaboravimo.

Što se Novaka tiče, on uzdignute glave može da ide dalje i gleda u nove, dolazeće bitke.

Jer GOAT priča, poglavlje bitka za najvećim brojem slemova, dragi moji, ni izbliza nije završena.

Ma koliko se današnjim pobednicima činilo da jeste.