Zvezda južnog neba

Devojka iz Ipsviča, u Kvinslendu, gradića nedaleko od Brizbejna, uspela je da sruši nevidljivi zid star 44 godine i podseti Australijance kako to izgleda imati ponovo jednu šampionku na njihovom omiljenom turniru.

Ne treba zaboraviti, Ešli je 2014. iznenada rešila da se u 18. godini udalji od tenisa, tri godine posle titule na juniorskom Vimbldonu i zaigra – kriket!

U porodici roditelja, koji su se bavili golfom, ona je bila razapeta između dva sporta i prava je sreća da se posle nekih godinu i po dana odsustva, vratila reketu i lopticu, kriket palicu odložila u stranu, da joj služi samo za zabavu, rekreaciju.

Uspela je da dešifruje ko je i šta je, šta želi i evo rezultata danas, koji sublimira njenu već impresivnu karijeru.

Otuda i takva provala emocija, pre svega kod publike, koja je dočekala svojih pet minuta, svoj momenat ekstaze posle svega što su proživeli u protekle dve godine.

I ko je mogao jače da ih obraduje od Ešli Barti, koja je, poučena nekim ranijim pokušajima koji su se završili neuspešno, bila vrlo, vrlo rezervisana proteklih dana.

Mediji su i ranijih godina, unapred pričali o tom „Barti partiju“, iščekujući sa nestrpljenjem taj momenat sreće, valjda svesni ogromnog potencijala koji imaju u jednoj nadasve korektnoj, nasmejanoj, supertalentovanoj šampionki.

Nije uspevalo tada, ali jeste sada, taj bumerang koji je bačen pre nekoliko godina, sada joj se srećno vratio u ruke, tako australijski, tako simbolično.

Ešli Barti je to – čvrsta volja, jaka psiha, šampionski nesalomiv duh, ali nadasve igračica koja ceni svoje protivnice i sve što one rade, poput Danijel Kolins, koja je u finalu pokazala da je bila istinski vredan izazivač svetskoj igračici broj jedan.

I njoj, posle svega što je uradila ne samo u ove dve nedelje, već uopšte u karijeri, treba na svemu čestitati.

Ipak, Barti je na ovom Australijan openu, pokazala da je u ovom momentu, sprat više u odnosu na ostale.

Nivo njene igre u protekle dve nedelje u Melburnu, bio je apsolutno nedostižan za sve ostale, a sigurnost na terenu i vera u sebe i svoj kvalitet, kojim je zračila, pokazuju da je sa nepunih 26 stigla do pune teniske zrelosti.

Sada je, što bi se reklo, spremna za najveća dela.

Treća grend slem zvezdica u njenoj karijeri znači sada samo jedno – da je Serenu Vilijams, jedina aktivna igračica sa slemova na tri različite podloge.

Barti je na tronu u Melburnu nasledila Naomi Osaku, koja je sada daleko od pozicije na vrhu na kom je bila ne tako davno.

Ešli je potpuni kontrast u odnosu na Osaku – dok Australijanka isijava čeličnu čvrstinu, Japanka je podložna mentalnim padovima, psihološkim problemima koji je sputavaju da ostvari ono što realno može.

Jedino što je Ešli sada ostalo da uradi je da u svoj trofejni kabinet doda još pehar sa US Opena, on joj nedostaje da bi u kolekciji imala od svakog barem po jedan.

Momenat, kada je na ceremoniji dodele pehara, Tod Vudbridž najavio ulazak na teren dvostruke šampionke, Ivon Gulagong Kouli, teniskog uzora Ešli Barti, bio je posebna nagrada za novu šampionku.

Beskrajno graciozna Gulagong, koja je sedamdesetih godina osvajala svojih šest grend slem pehara, neko je na koga se Bartijeva ugledala, toliko da je čak i svoje haljine, koje je nosila na mečevima, kreirala po uzoru na Gulagong i vreme kada je ona žarila i palila svetskim tenisom.

I eto i simbolike, ni Ivon ni Ešli nisu uspele da osvoje tu američku titulu, ali ako ovako nastavi, Barti će svakako otići korak dalje i ispuniti svoje i snove Ivon Gulagong, ali i miliona Australijanaca.

Ti milioni će se svakako radovati i uspehu super tandema, prijatelja Nika Kirjosa i Tanasija Kokinakisa koji su subotu pretvorili u apsolutno australijski dan, pobedom u australijskom finalu protiv Marksa Parsela i Metjua Ebdena.

Svojevrsni šou Nika i Tanasija, “Dubl K”, njihovi vicevi i osmesi, učinio je više za kolektivnu terapiju Australijanaca iz Melburna, posle sedmomesečnog lokdauna, nego gomile lokalnih klinika.

Sport leči, sport zbližava, uz sport se svaka nedaća lakše zaboravlja.

Istog dana videli smo i trijumf Amerikanca Bruna Kozuhare u juniorskom singlu u jednom izuzetno dramatičnom meču sa Čehom Jakubom Menšikom.

Mladi Čeh kraj meča nije mogao da dočeka na nogama, grčevi su bili toliko jaki da se posle svega samo srušio i morao je da bude odvežen sa terena kolicima.

Brutalan pokazatelj koliko je tenis postao gladijstorski sport i na tu činjenicu, da su mladi izloženi takvim naporima već na začetku karijere, morala bi da se obrati pažnja stručnjaka i zdravstvenih radnika.

Konačno, ostala je nedelja, dan odluke u muškom singlu sa pitanjem koje lebdi, stara ili nova garda?

Nadal ili Medvedev, 21. slem za Španca ili drugi za Rusa?

Ubeđen sam da nas očekuje završni triler i pobednik će svakako biti vredan te titule, iako ne mogu da ne podvučem da će biti osvojen u odsustvu apsolutnog rekordera Australijan opena i svetskog broja jedan, Novaka Đokovića.

Kako god se okrene, ko god da pobedi, ispada da najviše gubi Novak Đoković, kom je uskraćeno pravo da brani svoju titulu.

Niko ne bi mogao da prigovori bilo šta da je Novak dobio zelenio svetlo da igra ove godine, pa se na tom putu ka finalu negde sapleo, i na taj način predao trofej.

Ovako, ostaće nad celim turnirom senka njegovog neprisustva.

Jer ko god da pobedi, ispada da će izgubiti jedino Novak Đoković.

Slavi li Nadal, Novak će ostati iza njega po broju slemova u toj GOAT trci.

Trijumfuje li Danil, neizbežno je da će već u februaru, Rus preteći Novaka na čelu ATP liste.

Za Novaka će biti problem i to što će, poput skijaša, slalomaša, morati da zaobilazi postavljene kapije na strmoj zaleženoj stazi nastavka sezone, kapije koje nemaju veze sa samom igrom, sa tenisom.

Zovite ih kako hoćete, kapijama pravila, kapijama ucene, činjenica je da niko drugi osim njega neće morati da ih zaobilazi.

Ali ne zaboravimo da je Novak vešt i na skijama! I odakle je počeo, odakle je krenuo u osvajanje teniskog sveta.

Hteli ne hteli, Rafa i Danil će se u nedelju, na kraju pogledati na mreži, pozdraviti i priznati jedan drugom i reći...

“Da, ali tu nije bio Novak”…