Profesor Novak

Ako se nešto iz tek završenog Australijan opena može pročitati, a što govori o skorijoj budućnosti tenisa, onda to svakako ima prilično sladak ukus za neprikosnovenog šampiona Melburna.

Posle dve turbulentne nedelje, karantina i svega što mu je prethodilo i sledilo, poredak stvari u tenisu ostaje netaknut i nepromenjen, s posebnim akcentom na aktuelnog vladara, kako Melburna tako i celokupnog teniskog karavana.

Novak Đoković je na najbolji mogući način završio prvu etapu u po mnogo čemu mističnoj i neizvesnoj sezoni 2021.

Trka koja je počela, a za koju ne znamo pod kakvim uslovima će se dalje nastaviti, još jednom je pokazala ko u ovom momentu ima najviše snage i volje da je vodi od početka do kraja. I time nimalo nismo iznenađeni.

Kralj Melburna je udario svež pečat na crvenom vosku, otpremio je pismo na sve relevantne adrese i sada sa ponosom može da uživa u poslednjem teniskom remekdelu.

Biti konastantno u epicentru medijske oluje, preskakati brojne prepreke koje mu se bacaju pod noge, povrediti se, ne odustati od turnira i izgurati ga na način na koji je Novak to učinio, izvinite, ali to mogu samo jedinstvene sportske ličnosti, heroji-fenomeni kakav je, svakako i sam Đoković.

Muk koji se "čuje" u svetu tenisa, koji je ostao zapanjen njegovim poslednjim čudom, osvajanjem turnira sa naprslinom u stomaku finalnog promera od 25 milimetara, najbolji je dokaz Novakove neuništivosti.

Australijan open bio je njegov odgovor na ona jesenja kratkotrajna skretanja sa puta ka najvećim visnama, kada je imao nesreću da bude diskvalifikovan u Njujorku i odigra slabo u finalu protiv Nadala u Parizu.

Takođe, iz ovog Novakovog 18. grend slem dostignuća može se još nešto jasno pročitati – on je taj koji je spreman da bude poslednji i najveći izazov u krugu "velike trojke" pred generacijom koja dolazi.

Rafael Nadal je u Melburnu pokazao znake popuštanja, Federera nema još u vidokrugu i sa 40 godina teško da će ga nešto značajnije i biti, tako da Đoković jasno ima taj zadatak da brani ne samo svoj, već uopšte i legat velike trojke koja je ispisala fascinantne stranice teniske istorije u poslednjih deceniju i po i nešto više.

Jer, šta je to što je tako podebljano crnim posle devete finalne pobede Novaka u Rod Lejver areni?

Istina – mlada generacija, makar ova koja se već etablirala u gornjem delu ATP liste, mora još mnogo, mnogo znoja da utroši ne da svrgne Novaka i Rafu sa trona, već da ih uopšte ugrozi.

Činjenica da su od poslednjih 11 grend slem turnira, njih dvojica osvojili šest, odnosno četiri i da je Dominik Tim, pripadnik srednje generacije, pokupio onu mrvicu na stolu koja je ostala u Njujorku Novakovim proterivanjem sa turnira, dovoljno odslikava koliki je očaj u glavama mladih pretendenata na presto.

"Pred njima je još mnogo, mnogo posla", lepo je to sumirao Novak na kraju dvonedeljnog zbivanja u Melburnu, aludirajući na činjenicu da je stara garda predvođena njim, još jednom odolela naletu mladih, ali nedovoljno snažnih junoša.

I Endi Mari, koji je priznao da nije gledao nijedan meč u Melburnu, kada već nije mogao da igra, dao je možda i najbolji sud o tome gde se ti mladi nalaze u odnosu na Novaka i ostale iz "velike trojke".

"Ovi mladi nisu pokazali da su uopšte blizu. Očekivao sam da u finalu bude neizvesnije. Drugačije je reternirati ili servirati u finalu nego u četvrt ili polufinalu. Kada se nađete preko puta mreže sa nekim ko ima 17 grend slem titula, to je prilično zastrašujuće. Da Novak lopticom nije pogodio sudiju u vrat, mislim da bi sve ostalo na istom", poručio je Mari, koji će se takmičiti na turniru u Monpeljeu.

Neko će biti možda zanet činjenicom da su u četvrtfinalu u Melburnu bili gotovo svi ti kandidati za preuzimanje trona, barem oni najizvikaniji. Aleksander Zverev je izgubio od Novaka, Rubljov i Medvedev su igrali međusobno i jedino je Cicipas protiv Nadala pokazao naznake da nešto donekle može da se promeni u ustaljenom poretku stvari.

Ali, ako gledamo širu perspektivu i naročito kroz prizmu Novaka Đokovića, rezultat je porazan po tu mladu generaciju.

Ako su do sada uspevali da pobede Novaka, Rafu i Rodžera na ostalim turnirima, Novakov skor sa njima na onim najvažnijim, grend slem turnirima, jasno pokazuje koliko je ogroman jaz među njima.

Konkretno: Protiv Aleksandera Zvereva (sedmi na ATP listi), Danila Medvedeva (3), Stefanosa Cicipasa (6) i Denisa Šapovalova (11) na grend slem turnirima je igrao ukupno šest puta i svih šest mečeva je dobio!

Zvereva je pobedio na Rolan Garosu 2019. i sada u Melburnu, Cicipasa jesenas u Parizu, Šapovalova u Melburnu pre dve godine, a Medvedeva takođe 2019. i sada u ovom poslednjem velikom finalu.

Rezime je jasan, protiv Novaka možete naći način da ga eventualno iznenadite na nekom od turnira koji se igra u dva dobijena seta, kao što je Medvedev uspeo u novembru u Londonu, ali grend slem je “drugačija zverka”. Tu morate dobiti tri seta protiv Novaka, a to, baram za sada, iz ugla ovih koji dolaze, deluje kao nemoguća misija.

Ostaje mu da na velikim takmičenjima igra još protiv Andreja Rubljova (8), Feliksa Ožea-Alijasima (19) i Matea Beretinija (10), ali da li zaista mislite da bi bilo bilo šta drugačije i da je već igrao sa njima? Ne, ostalo bi na ovome o čemu smo pričali. Kako Novak kaže, “oni moraju još mnogo, mnogo da rade”.

Danil Medvedev je u očima mnogih delovao nezaustavljivo, imao je 20 pobeda u nizu, od toga 11 nad igračima iz Top 10, pa su mu se i noge i ruke, ali i mozak vezali u čvor kada je izašao da polaže maturski ispit zrelosti kod neprikosnovenog profesora Melburna, Đokovića.

Psihološka komponenta je, dakle, još jedna od bitnih stavki, a to se ne stiče preko noći.

Godine i godine su potrošene od strane Novaka da bi stvorio i taj mentalni zid o koji se njegovi protivnici odbijaju kao loptice skočice, od gume.

I što je najvažnije, taj zid je spreman da traje i traje, sve do ispunjenja njegovih krajnjih ciljeva i obaranja novih rekorda.

I što je još poraznije za budućnost tenisa – treće generacije i dalje nema na vidiku.

Dok je tako, Novak sa pravom može da priča o tome kako "još ima mnogo gasa u rezervoaru", ali i tome kako će nastaviti da pametno planira svoj raspored, jer stvari nisu iste kao pre desetak godina, prosto jer je i on odavno prešao tridesetu.

Ono što je ipak najimpresivnije je to da je svima pokazao da se grend slem ne osvaja uvek u savršenom stanju.

Nekada je taj put do trona posut trnjem, ali samim tim, na kraju, i konačan trijumf postaje slađi.