Izvor: Večernji.hr

Komentari 8

Skijaše u evropskim skijalištima ove zime očekuju veće cene nego pre godinu dana - smeštaj u proseku sedam do deset odsto, a ski karte pet do sedam odsto skuplje.

Ipak, verni i redovni gosti evropskih staza i dalje skijaju, a u hrvatskim turističkim agencijama kažu da prodaja ski paketa ide dobro, otprilike kao i prošle godine, a u nekim slučajevima i bolje nego pre godinu dana.

Ipak, jedna stvar zabrinjava hrvatske skijaše. To ove godine i pored svih poskupljenja nije cena, već nadmorska visina skijališta.

Naime, svest o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju prisutnija je, očigledno, nego što se misli, a neki skijaši su se već uverili da sneg može da izostane i u zimskim centrima gde ga je uvek bilo do nedavno.

Možda vas zanima

"Nadmorska visina skijališta je apsolutno prvo i najčešće pitanje koje skijaši postavljaju ove godine", potvrđuje Dalibor Čanaglić, šef odseka za skijanje u jednoj hrvatskoj turističkoj agenciji.

"Da bi snega bilo dovoljno za skijanje, traže se skijališta na što većoj nadmorskoj visini. Uglavnom je to iznad 1.400 metara nadmorske visine, neki insistiraju da bude iznad 1.600 metara, a neki se zadovoljavaju smeštajem u niziji, na otprilike 800-900 metara nadmorske visine ako su blizu staze, odnosno gondole", kaže Čanaglić i dodaje da se sva skijališta spremaju kao da će biti u funkciji.

Agencije primećuju i pad popularnosti slovenačkih skijališta, što se najviše objašnjava strahom od toga da li će biti snega. Deo hrvatskih skijaša bira Austriju i Italiju zbog većeg izbora i, uostalom, glečera na 4000 metara, gde nema straha da neće biti snega.

Iako su cene na slovenačkim skijalištima u poslednjih nekoliko godina porasle zbog dobre potražnje, sada su slične cenama u austrijskim i italijanskim skijalištima, a prema rečima tamošnjih skijaša, Slovenija još uvek ne nudi isti kvalitet smeštaja kao dve pomenute zemlje.

Možda vas zanima

Inače, Hrvati će masovno skijati prve nedelje posle Nove godine. Nekada su u Hrvatskoj, kada su bili školski raspusti, njihovi građani najčešće bili najbrojniji gosti u austrijskim i italijanskim zimskim kampovima, pa su domaćini nedelju posle Nove godine nazivali "hrvatskom nedeljom".

U tom periodu više nema školskih raspusta, ali oni i dalje ne odustaju od tradicije porodičnog skijanja u to vreme. Argument za porodicu meri se stotinama evra. Naime, zimovanje na evropskim skijalištima u prvoj nedelji posle Nove godine je 30, čak 40 odsto jeftinije nego tokom školskog raspusta u februaru, kada je raspust u većem delu Evrope.

"Da, školski raspusti su poslednje nedelje februara u Austriji, Sloveniji, Italiji, Nemačkoj... Potražnja je tada velika, kao kod nas 1. avgusta, a osim što je sve mnogo skuplje nego u nekadašnjoj "Hrvatskoj nedelji", teško je uopšte dobiti smeštaj. Zbog svega toga smo čak 80 odsto aranžmana prodali za prvu nedelju posle Nove godine. Očigledno je da će mnogo dece izostati sa nastave", kaže Čanaglić.

Mnogi će zimski odmor provesti ne izlazeći iz kuće, hotela, koji je inače u mnogim agencijama popularniji od apartmanskog smeštaja.

Inače, uglavnom hotelski aranžmani, na bazi sedam polupansiona, prodaju se za oko osamsto evra po osobi.

Podeli:

Tagovi:
Hrvatska sneg skijališta skijanje skijaši
Komentari 8
Pogledaj komentare Pošalji komentar