Svi prilazi zimskim turističkim centrima su prohodni i snega ima na prilazima Kopaoniku, Tari i Staroj planini, a fotografije koje dolaze sa Kopaonika pokazuju da je sve spremno za ski opening.
Uskoro počinje sezona skijanja na planini Kopaonik, koja je glavno skijalište u našoj zemlji.
Na području Zapadne Srbije za vikend se formirao snežni pokrivač, naročito na području Ivanjice i Čačka, dok u višim predelima u planinskom delu snega ima do jednog metra snega, te se stiče utisak da su planinski centri u Srbiji u pripravnosti za ski sezonu.
Rukovodilac marketinga u Skijalištima Srbije Nenad Savić kaže da je zimska sezona pripremljena i veštački sneg već 15 dana pravi se u tri ski-centra: Kopaoniku, Staroj planini i Torniku na Zlatiboru.
Tradicionalno zvanično otvaranje nove ski-sezone 2024/2025. na Kopaoniku planirano je za period od 5. do 8. decembra 2024. godine.
I ove godine prvog dana manifestacije za posetioce će skijanje i vožnja gondolom biti besplatni.
Tokom ski openinga važiće popust u visini od 30% na pojedinačne, poludnevne, dnevne, dvodnevne, trodnevne i četvorodnevne karte koje se kupe i koriste u vreme trajanja ski openinga, kao i za karte za sve vrste zabavnih sadržaja.
Prvi dan skijanja će biti besplatan. Kao i prethodne ski sezone, popust će se odobravati i u visini od 10% u periodu od 21. novembra do 8. decembra i u visini od 5% tokom cele ski sezone, za sve kupovine preko web shopa.
Jedan od najboljih centara u okruženju i jedna od najposećenijih srpskih planina, Kopaonik, idealan je kako za ljubitelje skijanja tako i za turiste koji žele da pobegnu iz grada.
Za razliku od prethodne godine, kada je došlo do povećanja cena od 25%, ove ski sezone cenovnik je ostao identičan prošlogodišnjem. Cene su diferencirane u zavisnosti od perioda skijaške sezone i kategorije skijaša, a koliko tačno košta skijanje na Kopaoniku pročitajte OVDE.
JP "Skijališta Srbije" su objavila cenovnik ski karata za zimsku sezonu 2024/2025, za koje popust važi do 15. novembra, a najviše pažnje svakako privlači najveći ski centar u Srbiji.
Srbiju je u oktobru, prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku posetilo 403.535 turista, što je za 1,9 odsto više nego pre godinu dana, pri čemu je broj dolazaka domaćih turista iznosio 178.077 a stranih 225.458.
Rahmanjinov/Shutterstock
Planinske centre je u oktobru posetilo 76.052 turista, a više od polovine njih, preciznije 39.088 odlučilo se za Zlatibor, slede Kopaonik sa 9.435 i Fruška gora sa 9.325 poseta.
Nakon što su u januaru otkriveni planovi za izgradnju novog nebodera u Dubaiju, nedavno je potvrđeno da je projekat u toku te da će Burdž Azizi sa 725 metara postati druga najviša zgrada na svetu.
Svi prilazi zimskim turističkim centrima su prohodni i snega ima na prilazima Kopaoniku, Tari i Staroj planini, a fotografije koje dolaze sa Kopaonika pokazuju da je sve spremno za ski opening.
Oluja Bora je pogodila Grčku ovog vikenda te je usled jakog nevremena veliki deo zemlje poplavljen, uključujući i ostrvo Rodos, dok je na Halkidikiju pričinjena velika materijalna šteta.
Gruzijski vojni put, koji se proteže od Tbilisija do ruske granice, nije samo ključna saobraćajna ruta, već i simbol dugotrajne povezanosti i borbe između istoka i zapada, između različitih kultura i naroda.
Nakon što su u januaru otkriveni planovi za izgradnju novog nebodera u Dubaiju, nedavno je potvrđeno da je projekat u toku te da će Burdž Azizi sa 725 metara postati druga najviša zgrada na svetu.
Oluja Bora je pogodila Grčku ovog vikenda te je usled jakog nevremena veliki deo zemlje poplavljen, uključujući i ostrvo Rodos, dok je na Halkidikiju pričinjena velika materijalna šteta.
Danska hipi komuna Kristijanija, osnovana 1971. godine, kao socijalni eksperimet ušla je u šestu deceniju postojanja privlačeći godišnje i pola miliona turista iz celog sveta.
Uglavnom je nepoznato da je, osim što je bio veoma obrazovan vladar, vešt diplomata i veliki vizionar, knez Mihailo Obrenović uživao i u pisanju pesama
Sasvim je normalno da se osoba koja ima srčano oboljenje oseća uznemireno zbog seksualnog života, ali stručnjaci navode da većina ljudi nema razloga za brigu.
Ako ste ikada jeli određenu vrstu hrane i nakon nje se osećali umorno i tromo, onda je ovo sigurno jedan od dokaza da vrsta hrane koju jedemo zaista utiče na to kako se osećamo.
Studija predstavlja važan korak u razumevanju uloge BMI-a u patogenezi različitih bolesti i može poslužiti kao osnova za dalja istraživanja i razvoj efikasnijih strategija prevencije i lečenja.
