Poznata srpska planina nosi ime Zlatibor, ali činjenica je da samo četiri primerka zlatnog bora sada postoji u Srbiji.
Da bi ova retka vrsta četinara opstala i preživela krizu na Zlatiboru je posađeno preko 800 sadnica belog bora, na koje će se od marta sledeće godine, kalemiti grančice zlatnog bora.
Nakon dvadesetak godina na takvom stablu forimraće se šišarke sa semenom koje će padati na zemlju i tada će se, ističu stručnjaci, otkriti da li će nići mladice zlatnog bora.
"Imajući u vidu da u Srbiji postoje još samo četiri zlatna bora, svaka grančica koju uzimamo za kalem je prava dragocenost. Zlatni bor ima, obično, 50 do 60 odsto zlatnih četina, koje su u stvari retka promena na belom boru. U pitanju je somatska promena i zlatne četine nisu nasledna karakteristika. Ako se stvore sadnice iz semena, potomstvo će dati normalnu, zelenu, boju četina i zbog toga smo se odlučili za vegetativno razmnožavanje, odnosno kalemljenje. Za kalemljenje koriste se sadnice belog bora iz rasadnika, a plemke su grančice zlatnog bora koje su pronađene tokom terenskih istraživanja", objasnio je prof. Dr Vladan Ivetić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.
Spasilačku akciju "pozlaćivanja" Zlatibora mladim zlatnim borovima preduzeli su članovi udruženja "Diskaver Serbija" u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji. Cilj akcije je da se sačuva zlatni bor po kome je poznat zlatiborski kraj.
"Projekat ćemo realizovati u nekolko faza, u narednih godinu dana. Sada smo u prvoj fazi, kada postavljamo podloge koje ćemo kasnije kalemiti. Naš cilj je da čuvamo prirodna bogatstva Srbije, da pošumljavamo i oplemenjujemo predele o kojima niko nema formalnu obavezu da brine. To radimo sa volonterima koji žele da uživaju u prirodi na istinski način", objasnio je Vladimir Pavlović iz Udruženja Diskaver Srbije.
Cela akcija spasavanja zlatnog bora ima i humanitarni karakter. Na prodaju će, narednh meseci, biti ponuđeno sto sadnica po ceni od sto evra, a prikupljeni novac poslužiće za pomoć deci Zlatiborskog okruga.
