Izvor: putnikofer.hr

Od graškasto zelene do jastog ružičaste, od oker do plave, od vatreno crvene do "kanarinac žute", pogled na kuće u Buranu, ostrvu u Italiji nedaleko od Venecije, ostavlja bez daha i daje mestu čaroban, gotovo bajkovit šarm.

Svaka kuća ima svoju boju po kojoj se razlikuje od drugih, pa se postavlja logično pitanje: zašto su kuće u Buranu tako šarene?

Italijansko ostrvo Burano je malo, ali prepuno šarma i boja

U današnje vreme sve smo više okruženi visokim neboderima koji reflektuju sunčeve zrake na svojim staklenim stenama i betonskim ulicama kojima se ne vidi kraj, piše putnikofer.hr.

Ipak, u nekim se krajevima sveta zadržalo se šarenilo drvenih i kamenih kuća koje ponosno odolevaju sivilu asfalta. Među najšarenijim mestima sveta redovno se uvrštava i Burano.

To šarenilo nije slučajno, naprotiv. Na ostrvu vladaju stroga pravila prema kojima stanovnici mogu da ulepšavaju svoje fasade, a moraju da ih obnavljaju svake dve godine uz dozvolu lokalnih vlasti.

Shutterstock/JaySi

Još od vremena pre Mletačke republike, Burano je bio dom skromnim ribarima, a legenda kaže da su kuće bile obojene u svetle nijanse kako bi mogli da vide put kući kada magla prekrije lagunu.

Drugo verovanje kaže da su se po raznim bojama kuća prepoznavale ostrvske porodice koje su, iako ne u velikom broju, u mnogim slučajevima imale ista prezimena, pa su se međusobno zvali po nadimcima ili po boji doma.

Osim po šarenilu, Burano je danas najpoznatiji po čipki

Na malenom ostrvu danas živi oko 3.000 stanovnika koji se uglavnom bave turizmom i ribolovom.

Podeljen je kanalima, vrlo sličnim onima koje možete videti u Veneciji, po kojima se meštani i turisti svakodnevno voze brodićima prolazeći ispod drvenih mostova i kraj raznobojnih kuća.

Shutterstock/Olga Gavrilova


Osim jedinstveno oslikanih kuća, Burano je poznat po kvalitetnoj čipki, a na njemu se nalazi i Muzej čipke u kojem možete videti kako se tehnika, počevši od prvih geometrijskih stilskih ukrasa, usavršavala i razvijala tokom vremena, prateći modne trendove i postupno uvodeći biljne, cvetne i životinjske motive, sve dok svoj najviši izražaj nije dosegla u sedamnaestom veku, koje se smatra zlatnim.

Podeli: