Svetski poznate destinacije kao što su Mikonos i Santorini lako se prepoznaju na fotografijama, delom zahvaljujući njihovoj karakterističnoj arhitekturi koju odlikuju plavo-bele boje.
Influenseri vole da se fotografišu ispred belih kuća sa plavim akcentima i vratima na ovim ostrvima. Ali zašto su kuće na grčkim ostrvima plave i bele?
Mnogi ljudi prepoznaju plavu i belu kao ikonične boje Grčke. To su boje zastave. Takođe su boje svetlog mora i neba koje su sinonim za prelepi Mediteran.
Međutim, na Kikladeskim ostrvima, karakteristične plave i bele boje kuća nisu zasnovane na simbolici boja unutar Grčke. Zapravo, postoji nekoliko razloga iza ove ikonične karakteristike grčke ostrvske arhitekture.
Ovo su uglavnom bili praktični razlozi.
Hlađenje ostrvskih kuća leti
Mnoge kuće na ostrvima kao što su Mikonos, Santorini, Paros i Naksos prvobitno su bile izgrađene od kamena. Ovo je bila praktična odluka jer drvo nije bilo lako pronaći na stenovitim Egejskim ostrvima.
Međutim, stenoviti teren je tamnije boje. Ovo je predstavljalo problem tokom sunčanih grčkih leta. Sunčeva svetlost koja udara o kuće bila bi apsorbovana od strane tamnog kamena, čineći unutrašnjost nepodnošljivo vrelom.
Stoga su stanovnici počeli da farbaju kamenje u belo kako bi rashladili unutrašnje prostore. Proces je bio uspešan, rezultirajući hladnijim i udobnijim kućama na ostrvima.
Shutterstock/fokke baarssen
Kako je kolera uticala na dizajn kuća?
Godine 1938, nacionalnim nalogom je naređeno farbanje ostrvskih kuća u plavo i belo. U to vreme, Grčka je patila od epidemije kolere tokom diktature Ioanisa Metaksasa. U pokušaju da suzbije bolest, on je naredio građanima da okreče svoje kuće.
Ovo danas može zvučati čudno, ali kreč korišćen za farbanje kuća sadržao je krečnjak. Krečnjak je moćan dezinfekciono sredstvo, a u to vreme nije bilo mnogo drugih uobičajeno korišćenih sredstava za dezinfekciju.
Shutterstock/Roman Sigaev
Građani Grčke su tako okrečili svoje kuće kako bi ih dezinfikovali i smanjili širenje kolere.
Šta je sa plavom bojom grčkih ostrvskih kuća?
Iako je plava najčešća boja za vrata i prozore na Kikladskim ostrvima, nije jedina. Zapravo, ako prošetate mnogim ostrvima, primetićete akcente crvene, zelene i braon boje, pored plave.
Međutim, živa plava boja i dalje dominira Kikladeskim pejzažem. Zašto je to tako?
Shutterstock/Svetlana Ryajentseva
Sve se svodi na cenu. Ribari i drugi pomorci farbali su svoje prozore i vrata sa onim što bi ostalo nakon farbanja njihovih čamaca. Zbog svojih komponenti, plava je obično bila najjeftinija dostupna boja.
Plava boja korišćena za grčke ostrvske kuće napravljena je od mešavine krečnjaka i sredstva za čišćenje nazvanog "loulaki", što je bila vrsta plavog talka koji su većina ostrvljana imali kod kuće. Stoga je plava boja bila veoma laka za pravljenje.
Vojna diktatura nameće kolor šemu
Lepota boja grčkih ostrvskih kuća postala je obavezna tokom vojne diktature koja je preuzela vlast u Grčkoj 1967. godine. Režim je verovao da će ove boje inspirisati patriotizam i odražavati grčki nacionalizam.
Na kraju, 1974. godine donet je zakon kojim se nalaže farbanje grčkih ostrvskih kuća u plavo i belo.
Shutterstock/ZGPhotography
Iako su ovi propisi sada ublaženi, plave i bele boje grčkih ostrva postale su veliki mamac za turiste. Stoga mnogi ostrvljani i dalje farbaju svoje kuće u ove boje. U suštini, to je zbog praktičnih razloga zbog kojih su počeli da koriste ove boje i zato što su dobre za turizam.
Šetajući danas po Kikladeskim ostrvima, posetioci lako mogu pronaći kuće sa originalnim zemljanim kamenjem ili blago drugačijim bojama.
Međutim, plava i bela i dalje dominiraju grčkim ostrvskim dizajnom, a ostrvske kuće su poznate po ovoj popularnoj kolor šemi širom sveta, piše Greek Reporter.
Dok turistička sezona na italijanskoj obali polako opada, putnicima se otvara jedinstvena prilika da istraže skrivene dragulje ove zemlje, daleko od gužvi i popularnih destinacija poput Amalfi obale.
Nikolas Ovojemi, koji živi na Staten Ajlendu, u Njujorku, tužio je avio-kompaniju "Er Frans" i zatražio 600.000 dolara odštete jer zbog kašnjenja leta nije na vreme stigao na sahranu svog brata u Nigeriji.
Iako ETIAS nije viza, ona zahteva od turista koji nisu iz EU da dobiju prethodno odobrenje pre putovanja, te je važno razlikovati nov sistem od tradicionalne vize.
Srpski turizam je poslednjih godina doživeo pravu ekspanziju, a pored prelepih delova naše zemlje, strani turisti uživaju i u srpskoj kuhinji i njenim specijalitetima.
Dok turistička sezona na italijanskoj obali polako opada, putnicima se otvara jedinstvena prilika da istraže skrivene dragulje ove zemlje, daleko od gužvi i popularnih destinacija poput Amalfi obale.
Srpski turizam je poslednjih godina doživeo pravu ekspanziju, a pored prelepih delova naše zemlje, strani turisti uživaju i u srpskoj kuhinji i njenim specijalitetima.
Dok turistička sezona na italijanskoj obali polako opada, putnicima se otvara jedinstvena prilika da istraže skrivene dragulje ove zemlje, daleko od gužvi i popularnih destinacija poput Amalfi obale.
Nikolas Ovojemi, koji živi na Staten Ajlendu, u Njujorku, tužio je avio-kompaniju "Er Frans" i zatražio 600.000 dolara odštete jer zbog kašnjenja leta nije na vreme stigao na sahranu svog brata u Nigeriji.
Pod pritiskom izgleda i veličine svog polnog organa su pre svega muškarci, jer su oni ti koji će biti ocenjeni i procenjeni za oni što im je majka priroda podarila, ali priznaćete, te situacije mogu biti prilično uvrnute i za žene.
Iako ste sigurno detaljno čistili svoj frižider milion puta, možda niste znali da u njemu postoji dugme koje ima vrlo važnu ulogu u njegovoj osnovnoj nameni, pa i u održavanju hrane svežom.
Američka glumica i model Ana Lin MekKord, koja je najpoznatija po ulozi u TV seriji "Novi klinci sa Beverli Hilsa, 90210“, priznala je da je u prošlosti bila zavisna od seksa i da su njeni fetiši bili vezivanje i igranje uloga.
Melanija Tramp je u nedavno objavljenim memoarima "Melania" otkrila niz detalja o svom braku sa Donaldom Trampom, ali je zaobišla najveće skandale koji su zadesili njihov brak.
Navijač Partizana kome je pozlilo tokom košarkaške utakmice sa Barselonom, preminuo je od posledica srčanog udara, a kardiolog, prof. dr Nebojša Tasić je objasnio zašto se to desilo.
Demencija, od koje boluje više od 55 miliona ljudi širom sveta, je progresivna neurološka bolest koja se najčešće javlja kod osoba starijih od 65 godina.
