Najbolje praseće pečenje na svetu; Kožica hrskava kao karamel pločica, a meso sočno i mekano

Svinjska kora, hrskava kao karamel pločica, jedan je od razloga zašto je gastronom Entoni Burden proglasio filipinsko pečenje sa ražnja najboljim na svetu, pre nego što je završio svoje putovanje.

Karakterističnu crvenkastu nijansu kore i meko, aromatično meso koje samo otpada od kosti, filipinski lečon duguje pažljivoj pripremi.

Meso se pre pečenja puni prazilukom, belim lukom i limunskom travom i dobro posoli, a koža se često trlja kokosovom vodom, soja sosom ili mlekom pre nego što počne sporo pečenje na bambusovom ražnju, koje traje i do pet sati. Rebarca i svinjski trbuh su najcenjeniji, jer imaju najviše ukusa.

Tokom cele godine, ljudi širom filipinskog arhipelaga okupljaju se na festivalima kako bi se družili i takmičili u pripremi najukusnijih praseta pečenih na ražnju. Balvite samo pri pogledu na meso koje hipnotiše okretanjem tokom pečenja.

Takmičari biraju smešna imena poput "Pigtorijina tajna", ali pobedu shvataju ozbiljno. Majstori pripreme lečona imaju toliko posla da njihova svinjetina putuje kilometrima i kilometrima širom zemlje da bi stigla do trpeze za Božić, svadbe i druge proslave. Svaki region na Filipinima ima svoj stil pripreme, ali aktuelni šampion je nesumnjivo grad Sebu, gde je Burden takođe uživao u zalogajima.

Svinjetina se često služi sa gustim i bogatim sosom od jetre sa šećerom, svežim začinskim biljem i sirćetom, a višak mesa i sosa se ne baca. Od ostataka se priprema čorba od belog luka, koja je fantastična uz pirinač. Ipak, poznavaoci se slažu da najboljoj svinjetini uopšte nije potreban sos, koji može prikriti začinjenu aromu mesa. Kvalitet mesa sa najboljim odnosom masti je presudan za ukusno pečenje.

Na Filipinima, bez pečenja, koje ima počasno mesto na trpezi, nema pravog Božića. Da bi impresionirali svoje goste, mnogi Filipinci biraju veće i teže svinje, ali poznavaoci kažu da najukusnija svinjetina nema više od pet kilograma.