Gde je sve putovao Marko Polo?

Marko Polo je napustio dom sa 17 godina i nije se vratio u Veneciju 24 godine. Tokom dve decenije, prešao je oko 15.000 milja kopnom duž Puta svile i morem, nailazeći na delove Azije i, ako se može verovati nekim vrlo kontroverznim (i možda falsifikovanim) mapama, posetio delove obale Aljaske stotinama godina pre Vitusa Beringa.

Moguće je da se Marko Polo nije nikada našao u Zemlji izlazećeg sunca i da je crpeo svoje uspomene iz pripovedanja stvarnih putnika. Da bi osvežio svoje pamćenje, prepisivao je persijanske geografske knjige. Ova teza, potekla od više nemačkih stručnjaka za mongolsku istoriju, poput Herberta Frankea, pojavila se u vrlo dokumentovanoj knjizi engleske istoričarke Fransis Vud, pod uredništvom Kineskog odeljenja Britanske biblioteke. Kako tvrdi ova istoričarka, Marko Polo nikada nije bio u Kini. Njeni glavni argumenti podneti su na ocenu nekolicini stručnjaka za život i delo Marka Pola, kao i za Kinu s kraja XIII veka.

Fransis Vud ističe sledeći ključni argument: ako je Marko Polo, kao što on tvrdi, bio značajna osoba, zašto nema njegovog imena u službenim kineskim i mongolskim arhivama, administrativnim dokumentima, u ličnim dnevnicima i u kazivanju njegovih savremenika?

Marko Polo je verovatno prenaglasio važnost svoje funkcije i ulepšao činjenice u svoju korist. Ali to nije dovoljno da objasni odsustvo bilo kakvog spominjanja njegovog imena. Kristofer Šifer, sinolog na Univerzitetu u Lejdu u Holandiji, predlagao je drugo objašnjenje. U istoriji Kine, mongolska dinastija Đijan (1260-1367) nema nikakav legitimitet. Posle povlačenja Mongola, Kinezi dinastije Mingo ponovo su ispisali taj deo istorije, brišući sve tragove svojih osvajača. Mongolske arhive bile su uništene, a imena državnika dobila su kineski prizvuk. Stoga je lako shvatiti da je jedan Italijan koji je uživao naklonost kana, pa makar on bio i Marko Polo, vrlo lako bačen u zaborav.

Foto: GettyImages, Hulton Archive / Stringer

Marko Polo je tvrdio da je obišao Kinu uzduž i popreko. Pa kako se onda moglo dogoditi da pri tome ne opiše Kineski zid? Zar je njegovom pogledu mogla promaći jedna takva neverovatna građevina? Na ovo pitanje odgovar je dao Mišel Kartije, direktor Visoke škole društvenih nauka, a on kaže da Marko Polo nije video Kineski zid iz prostog razloga što zid tada nije ni postojao. On kaže da su zapušteni ostaci zida koji su se u to vreme nalazili na severu Kine imali izgled zemljanih nasipa bez građevinskih radova, kula i osmatračnica. Oni nisu pregrađivali pejsaž kao današnji Kineski zid, koji je obnovljen u XVI veku. Međutim, i takvi ostaci zida u to vreme sigurno bi trebalo da skrenu pažnju na sebe svojom pojavom. Izgleda da takvo nešto tada nije impresioniralo Marka Pola.

Knjiga Marka Pola sadrži omaške i neistine. On tako grad Kancionfu smešta na pogrešnu obalu Žute reke. Uprkos svojim izjavama, on nije mogao da prisustvuje opsadi Siđanga, koja se završila godinu dana pre pristizanja Polovih u Kinu. Te greške i ta preterivanja mogu biti pripisana lakoumnosti ili preteranoj revnosti brojnih prepisivača rukopisa. Što se tiče pogrešnih datuma, oni možda svedoče o teškoćama putnika da uskladi različite onovremenske kalendare, piše portal "Opušteno".

Međutim, istoričar Rene Kapler, koji je preveo na savremeni francuski jezik knjigu Marka Pola, zapaža sledeće: čak ako je Marko Polo i lagao, ipak je većina njegovih zapažanja istinita. Kakvim dokumentima je on dakle raspolagao?

Za istoričarku Frensis Vud korišćenje persijskih reči i imena, umesto mongolskih ili kineskih, ukazuje na to da je Marko Polo mogao koristiti persijske izvore, do kojih je dolazio preko svoje porodice, radi stvaranja trgovačkih ispostava na Istoku. Rene Kepler napominje da ne treba zaboraviti da je u tom delu sveta, persijski jezik bio pretežak. Ali ako je on imao pristupa persijskim kartama i spisima, zašto nije pronađen nijedan od tih dokumenta?

Sedam vekova nakon ovih događaja, vrlo je teško razdvajati nestvarno od stvarnoga. Neuobičajen stil knjige Marka Pola sadrži sumnju sam po sebi. Delo ne liči na putopis, već pre svega na priručnik iz geografije i istorije. U njemu je malo prepoznatljivog, a većina opisa je bezlična. Svedočanstva o Marku Polu data su veoma škrto. Uprkos svemu "opis sveta" ostaje, neposredno ili posredno, sažeto i dragoceno svedočanstvo o tadašnjem Orijentu.