Najbolje čuvane tajne Albanije koje se kriju 30 metara ispod površine mora

U prethodnih 28 godina situacija se promenila, a obala Albanije je otvorena za sve – ronioce, turiste, istraživače, arheologe, ali i lovce na blago koje se nalazi u njenim vodama.

Neistražene vode Albanije dom su brojnih relikvija koje dokumentuju burnu prošlost zemlje – potopljeni brodovi, ilirska keramika i skrivena blaga kriju mnoštvo tajni i priča o ljudima koji su prešli ove vode tokom proteklih vekova.

Neritan Čeka, lokalni arheolog, jedan je od retkih koji se zalaže za preduzimanje hitnih mera kako bi se zaštitila neprocenjiva baština koja se nalazi pod vodom.

“Veći deo tog bogatstva leži na dubini od 20 do 30 metara i lako je dostupan čak i bez posebne opreme. Mnogo toga je već nestalo bez traga“, kaže on.

Početkom osamdesetih godina, pod budnim okom pristalica Envera Hodže, određenim arheolozima i vojnicima bilo je dozvoljeno da prodru u dubine i tada je Neritan prvi put ugledao blago koje je morsko dno krilo.

“Video sam neobično bogatstvo, amfore, keramiku, arheološke objekte koji danas više ne postoje. Timovi evropskih, pa čak i albanskih ronilaca su potom počeli da pljačkaju to na varvarski način.“

U poslednjih deset godina, američka Nautička fondacija sprovela je ekspedicione ture duž obale i otkrila 40 brodskih olupina u neposrednim teritorijalnim vodama. Neke od pronađenih olupina datiraju iz 7. veka pre nove ere, pa sve do brodova iz Prvog i Drugog svetskog rata.

Među skeletima ovih brodova nalaze se i bezbrojne rimske amfore i nekoliko vaza koje se na crnom tržištu u Albaniji mogu naći za oko 100 evra. Mnogi vrhunski restorani ponosno ih prikazuju dok se neki artefakti šalju u London, gde se preprodaju i za deset puta veći iznos.

Najbolji primer je olupina austrougarskog broda SS Linz, koji je potonuo sa hiljadu putnika. Pirati su pokupili sve dragocenosti koje su danas izložene u privatnom muzeju u Austriji.

Osim prodaje muzejima, mnogi ratni brodovi se lišavaju visokokvalitetnog čelika, jer čelik proizveden pre nuklearnih eksplozija u svetu nema nikakvu radioaktivnost i može se koristiti za osetljivu medicinsku i naučnu opremu.

Jedan takav brod je parobrod „Pozzoni“, koji je potonuo pored obale Drača 1916. godine. Kada je prvi put otkriven 2013. godine moglo se videti da je ostao netaknut, ali samo tri godine nakon toga od njega nije ostalo ništa. Sličnu sudbinu doživeo je i brod „Po“, italijanski medicinski brod koji je potonuo 1941. godine pored obale Valone. Otkako se saznalo za njega, njegov trup je potpuno rastavljen, a svi vredni predmeni poput telegrafa, svetla i kompasa su ukradeni i danas se prodaju za pet do sto hiljada evra.

Nažalost, albanska vlada je prekasno preduzela korake da zaštiti tajne dubokih mora, a u junu 2018. godine usvojen je novi zakon koji klasifikuje brodske olupine kao kulturne spomenike sa strogim dozvolama za ronilačke timove. Lokalna policija takođe sarađuje sa Interpolom u pronalaženju i vraćanju ukradenih artefakata, doduše do sada bez mnogo uspeha.

S druge strane, budžet za arheologiju iznosi samo 30.000, pa je jasno da istorija, kultura i očuvanje nisu prioritet albanske vlade.