Brankovina - selo puno istorije

Piše: Branko Puzović

Izvor: Novosti.rs

Prota Mateja Nenadović (1777-1854) bio je vojvoda, diplomata, pisac prvog ustava i zakona, prvi predsednik srpske vlade i pisac poznatih memoara. Za njegovog oca Aleksu Nenadovića (1749-1804), najpoznatiju žrtvu seče knezova 1804. mnogi istoričari kažu da bi, da ga Turci nisu ubili, zasigurno bio vođa Prvog srpskog ustanka, a ne Karađorđe, jer je bio obrazovan, ali i izuzetno u narodu cenjen. Aleksin dvadeset godina mlađi brat Jakov (1765-1836) bio je komandant cele zapadne Srbije i vodeći ustanički starešina posle Vožda, i prvi ministar unutrašnjih poslova. Najmlađi Aleksin sin Sima (1793-1815), vojnički obrazovan, bio je Karađorđev vojvoda, heroj Drugog srpskog ustanka, kao i njegov bratanac (sin Jakova) Jevrem (1793-1867). Čika Ljuba (Ljubomir Nenadović, 1826-1895), sin prote Mateje, bio je slavni putopisac, pesnik i prosvetitelj.

Ćerka vojvode Jevrema i unuka vojvode Jakova Persida (1813-1873) bila je supruga vladajućeg kneza Srbije Aleksandra Karađorđevića, sa kojim je imala desetoro dece, majka je i kralja Petra Prvog Oslobodioca. Zato je Brankovina poznata kao majčevina kraljevske dinastije Karađorđević.

"Važnost i atraktivnost Brankovine dodatno su povećane time što su u njoj sačuvana, zaštićena i primereno prikazana kulturna dobra koja direktno, plastično ilustruju značaj ovog sela", objašnjava dr Vladimir Krivošejev, direktor Narodnog muzeja Valjevo. "Nije, naravno, zanemarljivo ni atraktivno prirodno okruženje u kom se ova kulturno-istorijska celina nalazi. Zahvaljujući svemu tome, Brankovina ima i izuzetne turističke potencijale. Godišnje, ceo kompleks Brankovine pohodi i do 70.000 turista. Muzejske postavke u ovom selu godišnje imaju više od 30.000 posetilaca."

Širom sveta, slavu Brankovine pronela je i najveća srpska pesnikinja Desanka Maksimović (1898-1993) koja je u ovo selo stigla u kolevci (otac učitelj je ovde dobio premeštaj) i u njemu provela detinjstvo, završila osnovnu školu, napisala prve stihove. Uvek se Brankovini, koju je neizmerno volela, rado vraćala, a po njenoj želji, u porti seoske crkve je i sahranjena.

Nedaleko, nalaze se prizemne kuće iz 19. veka - sobrašice, koje su u to vreme građene u blizini crkava i manastira, a danas predstavljaju retke primerke narodnog graditeljstva. Tu je i vajat Nenadovića, kao i prva Protina državna škola. Takođe, postoji i druga školska zgrada u kojoj je učila Desanka Maksimović, te replika kuće Nenadovića.

Foto: YouTube Screenshot

"Po obilasku istorijskog spomen-kompleksa, za šta je potrebno najviše sat vremena, posetioci nemaju uslova za dodatno zadržavanje, jer nema drugih sadržaja, ugostiteljskih objekata, ni smeštaja", kaže Krivošejev. "To je posledica doskorašnje zabrane bilo kakve gradnje unutar zaštićenog jezgra, koja je važila sve dok 2015. godine, posle više decenija, nije usvojen regulacioni plana Brankovine. Narodni muzej Valjevo i ovdašnja Visoka poslovna škola strukovnih studija pripremili su Predlog strategije razvoja Brankovine, početne uslove za dalji razvoj, zaštitu, prezentaciju baštine i turističke valorizacije postojećih kapaciteta, ali i samog sela. Uskoro bi strategija trebalo da bude i zvanično usvojena."

Centralna građevina kompleksa je Crkva Svetog Arhangela, završena 1830. godine, zadužbina prote Mateje Nenadovića. U hramu se čuva dragocena riznica, u kojoj su, između ostalog, krst relikvijer iz 10. veka, Hadži Ruvimov krst u duborezu, Veliko jevanđelje koje je prota Mateja dobio od ruskog cara, ručni protin krst, ikone Svetog Arhangela Mihaila, Svetog Jovana i Svetog Nikole, brojne stare knjige...

"Stvaranje uslova za duži i prijatniji boravak posetilaca prvi je cilj koji će, kad se ostvari, privući i nove turiste u Brankovinu", ističe Krivošejev. "Jedan od aduta za razvoj turizma ovog sela nalazi se na potezu od postojećeg istorijskog kompleksa, ka Brankovačkom visu, gde su se 1804. godine okupili ustanici predvođeni protom Matejom i Jakovom Nenadovićem i formirali jezgro ustaničke vojske zapadne Srbije. Prvi uslov za to je da se postojeći, veoma loš put što pre popravi, a potom da se na tom potezu razvija zona seoskog turizma."