"Arheološka nalazišta u Srbiji će preoteti turiste Grčkoj"

On je u intervjuu za Magazin Biznis kazao da Srbiji idu naruku svetski trendovi u arheološkom turizmu, jer se turisti povlače sa Bliskog istoka i iz Turske, što nama odgovara, naglasivši da se u narednom periodu očekuje veći priliv projekata koje mogu da se rade zajedno sa ostalim istraživačima iz sveta. "Interesovanje u svetu raste, trendovi su po nas dobri i mi samo treba da to što pre iskoristimo. Mnoge zemlje žive od arheološkog turizma, Italija, Grčka, Turska.... Treba samo da se ne dozvoli da sklizne u kič, nego da znanje održi određeni naučni nivo i da ponudi nove sadržaje", rekao je on naglašavajući da je optimista u očekivanjima daljeg razvoja arheološkog turizma u Srbiji.

Prema njegovim rečima, država mora da objavi da je naš strateški interes rimsko kulturno nasleđe jer može da donese novac, a svi ostali na lokalu treba da rade da ostvare taj državni strateški interes.

Korać je kazao i da je rimski period veoma značajan da se time strateški bavimo i u turizmu, jer istraživanja pokazuju da je oko 400.000 visokoobrazovanih Nemaca sklono toj vrsti turizma i to je naš glavni brend.

"Mi smo pre tri meseca dogovarali u Vašingtonu sa njihovom nacionalnom naučnom fondacijom koja je jedna od najvećih u svetu, o zajedničkim projektima koje možemo da radimo. Put rimskih careva sa 300.000 posetilaca, moguć je samo ako svi radimo na tom projektu", dodao je on.

Prema njegovim rečima, ako se napravi ruta, turisti mogu da se zadrže od sedam do deset dana u zemlji, a to znači da će potrošiti bar stotinak evra. Naveo je i da je jedna studija pokazala da je realno očekivati 300.000 posetilaca, i da se kada se to pomnoži sa deset dana, puta nekoliko desetina evra dnevno, dobije bruto obrt od oko 300 miliona evra.

"Da bi zaživela ruta rimskih imperatora i privukla veliki broj posetilaca, morate prvo da napravite tu rutu i ona mora međusobno da bude povezana. Jesu mediji pisali i predstavljali tu ideju o Putu rimskih careva, ali država nije stala iza toga, niti je rekla: 'ovo je moj strateški proizvod'", dodao je on .

On je naglasio da kada bi država kazala da je to njen strateški proizvod koji želi da razvija, onda bi se i svi oni na lokalu zapitali da li da se, feudalno, svako od njih drži svog lokaliteta, ne uviđajući da treba međusobno da budu povezani.

Da zaživi ruta Put rimskih careva, koja je duga 600 kilometara kroz Srbiju. potrebno je ispuniti pet uslova, od kojih je prvi da je arheološko nalazište otvoreno cele godine, 365 dana u godini, kao i da imaju bar jedan pokriveni objekat. „Treći uslov je da ima vodiča koji govori engleski jezik, jer se podrazumeva da srpski zna, četvrti uslov je da postoji sanitarni čvor i peti da postoji suvenirnica sa autentičnim proizvodima, a ne sa kineskim drangulijama", naglasio je Korać naglasivši da samo Viminacijum ispunjava tih pet uslova.

Korać, koji je i direktor Arheološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), naveo je da je ispunjenju tih uslova veoma blizu Sremska Mitrovica (Sirmijum), zatim Gamzigrad je blizu, dok Medijana ne ispunjava sve uslove, tako da ruta rimskih careva ne može još da zaživi.

On je najavio da će uskoro sa Privrednom komorom Srbije (PKS) da se napravi jedno telo u kome će da se okupe svi predsednici opština na ruti rimskih careva, a razlozi su rimska ruta po Srbiji i Rimski limes.

"Očekujem ubrzo dogovor sa PKS-om, pa da zatim vrlo brzo animiramo predsednike opština i da pokrenemo sve mehanizme za te lokalitete. Potom treba da svih tih 11 lokaliteta gde su rođeni rimski imperatori i mesta koja će biti pod zaštitom Uneska, skupimo i da zajednički predstavimo srpsku ponudu. Samo tako možemo nešto da napravimo. Za sada Viminacijum privlači 60.000 posetilaca godišnje, a uz neki događaj to može da se poveća i na 80.000 posetilaca, ali nije poenta u tome, već u 300.000 posetilaca", dodao je on.