Vreli mart uz karneval u Riju

Zvuci sambe odjeknuli su ulicama Rio de Ženeira dan pre zvaničnog početka karnevala (5. mart). Kralj Momo, mitska figura koja upravlja tim haosom šarenila već je od gradonačelnika dobio ključeve grada.

On je otelotvorenje Karnevala, zakrivljenog delića univerzuma gde stvari odstupaju od uobičajenog reda: muškarci su žene, siromašni su kraljevi, pravila postoje zaista da bi se kršila i svako pronalazi svoj način da provede nekoliko dana katarze.

Ove godine očekuje se preko 750.000 posetilaca, što turista, što Brazilaca koji su već popunili sto odsto kapaciteta hotela u ovom vedrom gradu.

Zabava tek počinje

Ove godine će se na ulici naći 424 ulična benda. Oni i nekoliko nedelja pre karnevala paradiraju gradom, ali zvanično karneval traje pet dana.

Još od 1930. karneval svake godine otvara kralj Momo. Tada su jednog prilično džangrizavog sportskog novinara kolege naterale da se prošeta ulicama u oskudnom karnevalskom kostimu kako bi osetio praznični duh.

Donedavno je glavni uslov da se osvoji ta počasna titula bila da pobednik bude teži od 150 kg, ali je takav propis ukinut zbog porasta broja gojaznih i obolelih od dijabetesa.

Za razliku od venecijanskog karnevala, u Riju se sve događa na ulici, pa je stoga sve i besplatno.

Istorijat

Karneval u Riju zvanično uvek počinje u subotu a završava se na Debeli utorak, 40 dana pre početka Vaskršnjeg posta.

Obično se održava u februaru, najvrelijem mesecu na Južnoj polulopti.

Tradicija karnevala u Riju se naselila zajedno sa portugalskim osvajačima 1850.

Međutim, narod je brzo izmenio „pravila” i uneo jedinstvene elemente afričke i kulture južnoamerčkih Indijanaca, a tokom karnevalskih dana i robovi su bili slobodni.

Do kraja 18. veka uvedene su nove aktivnosti. Ljudi su se ne samo oblačili u atraktvne kostime, nego i izvodili posebne plesne koreografije u pratnji čitavih orkestara.

Do početka 20. veka uglavnom se svirala evropska muzika – polke, valceri, mazurke i škotske igre. Tada je na scenu stupila radna klasa sačinjena uglavnom od Brazilaca afričkog porekla, Roma, Rusa, Jevreja i Poljaka i unela svoju muziku i ritam u duh Karnevala.

Uglavnom su se grupisali u centru Rija, zemlji koju bogati nisu želeli, brdima i močvarama iza pristaništa koja su nekada bila poznata kao “Mala Afrika”.

Parade su prekinute tokom Drugog svetskog rata, a ponovo počele 1974. Od tada se održavaju u Aveniji Rio Branko.

Karneval je prešao dug put od „zabave za robove” do jednog od najvećih proslava na svetu.

Danas mnogi žarko žele da zaigraju na Sambodromu, posebnoj pisti u centru Rija gde se održava plesno takmičenje.

Na hiljade dolara troši se na kostime koji više otkrivaju nego što sakrivaju i koji daju posebnu lepotu ionako atraktivnim tamnoputim Brazilkama.

Škola sambe

Zvezde karnevala su „majstori svog zanata”, šampioni sambe. Oni su grupisani u takozvane škole sambe, koje mogu biti prave škole ili prosto skup entuzijasta iz komšiluka koji žele zajedno da se predstave na paradi.

Takmičenje škola je zapravo klimaks celog festivala. Svaka od njih odabira temu i pokušava da je opiše svojom koreografijom pod budnim okom „kraljice” čiji je zadatak da privuče što više ljudi da podrže školu.

Nije sve tako sjajno...

Ovogodišnjoj proslavi prethodio je niz nesrećnih događaja. Sve je počelo pre mesec dana kada je izbio požar u Muzeju karnevala i jednoj školi sambe gde su se pravili kostimi za slavlje. Tom prilikom izgorelo je 8.000 maski i kostima.

Nedugo potom, jedna žena je poginula kada je pala sa kamiona sa ozvučenja u toku priprema za karneval. Osam dana kasnije u ruralnom delu grada pali su električni vodovi na ljude koji su igrali na ulici. Ovaj nemili događaj odneo je 16 života.

Žrtve su oplakane, ali karneval nije otkazan.

Više o Rio de Žaneiru na stranicama Putovanja.