Dan sećanja na žrtve Holokausta i 80 godina od oslobođenja logora Aušvic-Bireknau: Najveći zločin u istoriji

Međunaordni dan žrtava Holokausta biće obeležen i u Srbiji, a premijer Milo&scaron; Vučević, kao izaslanik predsednika Republike, prisustvovaće obeležavanju i položiti venac na Spomenik &quot;Menora u plamenu&quot; na Dunavskom keju.Smatra se da je u Au&scaron;vicu tokom Drugog svetskog rata ubijeno najmanje 1,1 miliona ljudi, od kojih su oko 90 procenata bili Jevreji. Organizacija Ujedinjenih nacija usvojila je 1. novembra 2005. godine Rezoluciju 60/7 kojom je odlučeno da će se 27. januar obeležavati kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.Odluka je tada doneta povodom &scaron;est decenija oslobođenja Au&scaron;vica. Bila je to inicijativa Silvana &Scaron;aloma, tada&scaron;njeg ministara spoljnih poslova Izraela, čelnika delegacije te zemlje pri OUN.Rezolucijom 60/7 iz 2005. pozvane su članice OUN na po&scaron;tovanje žrtava Holokausta. Rezolucijom je apelovano da se ne dozvoli ma kakvo poricanje tragedije holokausta, kao i &scaron;irenje mržnje uop&scaron;te, verski ili etnički motivisane.Pozvano je isto tako na očuvanje prostora sećanja, obeležja, mesta stradanja, strati&scaron;ta, kao i na instucionalizovano, sistematsko obrazovanje na temu holokausta. Tokom Drugog svetskog rata nemački nacisti pobili su &scaron;est miliona Jevreja, kao i milione drugih, najvi&scaron;e na prostoru Centralne i Istočne Evrope.Osim 27. januara kao Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, u različitim zemljama postoje i posebni, nacionalni datumi sećanja na žrtve, kao 22. april u Srbiji.Od termina holokaust, &scaron;to je izvorno starogrčka reč u značenju spaljen, sami Jevreji radije koriste hebrejsku reč - &scaron;oa, u značenju katastrofa, tragična nesreća.Koncentracioni logor Au&scaron;vic, najveći u sistemu logora nacističke Nemačke, ustrojen je maja 1940. a prestao je s radom januara 1945. kada su ga sovjetske trupe oslobodile. Au&scaron;vic se nalazi pedesetak kilometra zapadno od Krakova.Do Drugog svetskog rata to je bila pogranična zona Nemačke i Poljske. Bio je to zapravo ogroman kompleks, sistem logora. Nemačko osoblje i trupe povukli su se uglavnom uoči ulaska sovjetskih jedinica. U jutarnjim satima 27. januara 1945. vojnici 100. pe&scaron;adijske divizije sovjetske Crvene armije u&scaron;le su u logor Au&scaron;vic III.Sredinom dana, u rano popodne u Au&scaron;vic I i II pristigle su jedinice 60. armije 1. ukrajinskog fronta. Oslobodioci su na prostoru tri glavna logora i drugim delovima kompleksa prona&scaron;li približno 7.500 živih zatočenika. Nai&scaron;li su pritom na preko 830 hiljada ženskih odevnih predmeta, 370.000 mu&scaron;kih odela, 44.000 pari cipela, 7.000 kilograma ljudske kose.Po docnijem svedočenju prvih sovjetskih vojnika zatečeni logora&scaron;i bili su u prvo vreme sasvim nepoverljivi, otkravili su se tek po&scaron;to su uvereni da ih je oslobodila sovjetska vojska. Odmah je organizovan medicinski tretman, po&scaron;to je postupak sa sasvim iscrpljenim i izgladnelim zatočenicima zahtevao poseban oprez. Sovjetska vojna medicinska služba i Poljski Crveni krst organizovali su terenske zdrastvene službe, improzivovane bolnice, kroz koje je pro&scaron;lo oko 4.500 lica.Logora&scaron;i su velikim delom bili tuberkulozni, imali su te&scaron;ke stomačne tegobe, bili su krajnje iscrpljeni. Posle prvog prihvata organizovane su kompletne bolnice u kojima su se preživeli oporavljali.Oslobađanje logora Au&scaron;vic nije u prvom trenutku bitno privuklo pažnju javnosti, medija, po&scaron;to je sva pažnja bila usmerena na dalje ratne aktivnosti, odnosno konačni poraz nemačke ratne ma&scaron;inerije. Prvi sovjetski zvanični izve&scaron;taji govorili su uop&scaron;teno o žrtvama fa&scaron;izma, bez specifikacija. Kroz sudske procese pro&scaron;lo je potonjih godina oko 15 procenata osoblja logora.Tek decenijama kasnije, Au&scaron;vic je zbog razmera stradanja u tom logorskom kompleksu postao simbol čitavog sistema zločina nacističke Nemačke.

Dan sećanja na žrtve Holokausta i 80 godina od oslobođenja logora Aušvic-Bireknau: Najveći zločin u istoriji

0 Komentari