Ovako su naši preci tačno i precizno pogađali vreme: "Ne daj Bože vedrog Božića i oblačnog Đurđevdana" FOTO

Ne tako davno dok meteorologija, ali ni tehnologija nisu bile razvijene kao &scaron;to su danas, Srbi, naročito oni koji žive u selima i od vremena im mnogo poslova zavisi, oslanjali su se na narodnu meteorologiju, koja je i danas deo folklora u skoro svim delovima na&scaron;e zemlje.Verovanja se prenose s kolena na koleno, a etnolo&scaron;knja Jelena Milićević ispred Centra za negovanje tradicije u Čačku otkriva kako pomoću narodne meteorologije možemo predvideti vremensku prognozu.RINA&quot;U narodu se kaže &#39;Ne daj Bože vedrog Božića i oblačnog Đurđevdana&#39;, a ponegde &#39;Zelenog Božića, a belog Vaskrsa&#39;. A za&scaron;to se tako kaže? Naime, srpska tradicijska kultura, kao i ostale tradicijske kulture veoma je vezana za neke poželjne, odnosno očekivane oblike pona&scaron;anja, kako prirode, tako i ljudi. Pa tako i Božić, s obzirom na to da se proslavlja 7. januara, dakle u zimskom mesecu, apsolutno je i očekivano da tada postoji sneg, da je hladno&quot;, rekla je Jelena za RINU, pa dodala:&quot;Dakle, izostanak snega i hladnog vremena, odnosno tog očekivanog obrasca pona&scaron;anja prirode automatski menja celu godinu. Tako da, ako nam je Božić bio lep i vedar, znači da će nam Đurđevdan, kada je jedan prolećni svetac biti hladno, odnosno sneg. Sada nam ostaje da čekamo kakvi će biti Vaskrs i Đurđevdan, s obzirom na to da nam je Božić bio oblačan, ali sa izostatkom snega&quot;.Postoje i drugi načini kako se tumači vreme, istakla je Jelena i podsetila da su krenuli i takozvani nekr&scaron;teni dani koje takođe ne treba zanemariti.RINA&quot;Postoji verovanje i praksa beleženja 12 dana pre Božića. Dakle, počev&scaron;i od ponoći 25. na 26. decembar. Tumače se dani kakvi su bili i kakvi će meseci naredne godine biti. Tako da 26. decembar predstavlja januar sledeće godine, 27. decembar - februar i sve tako do 6. januara. Beleži se na taj način &scaron;to se posmatraju vremenske prilike u intervalu od ponoći do &scaron;est sati ujutru, zatim od &scaron;est do podne, od podneva do 18 časova i od 18 do ponoći. Beleže se vremenski uslovi napolju i tako se tumači kakve će nedelje, odnosno meseci sledeće godine biti. Ako tokom nekog dana koji predstavlja avgust, jun, jul bude sneg, &scaron;to je sasvim očekivano u zimskim mesecima, kada se oni beleže, znači da će tih letnjih meseci biti ki&scaron;a, odnosno ako je vedro, znači da će biti toplo&quot; pojasnila je Milićević.Ona je istakla da nam slede Krstovdan i Bogojavljenje, kada takođe mogu da se tumače vremenske prilike.&quot;Na Krstovdan i Bogojavljenje se posmatra pravac kretanja vetra ranom zorom na te praznike. Vetar koji prvi dune na Krstovdan u na&scaron;em narodu se kaže da se zakrstio, odnosno na Bogojavljenje da se javio. Ako se na Krstovdan zakrste zapadni i južni vetrovi znak je da će biti godina topla, a ako se zakrste severni i istočni predviđa se da će biti hladna i su&scaron;na&quot;, naglasila je Jelena.Takođe, s vremenskim prilikama može biti povezano i pona&scaron;anje životinja.&quot;Pona&scaron;anje životinja nam takođe, može dosta toga reći, kako nas vreme očekuje, Recimo, kaže se &#39;Čuje se žunja, ne idi bez kaputa&#39;, odnosno ako nam se tako neka ptica oglasi, zapravo, to je jedan od mnogih primera za tumačenje vremenske prognoze. &Scaron;to se tiče ove godine, jo&scaron; uvek ne znamo kakvo nas vreme očekuje, čekamo Krstovdan i Bogojavljenje, pa ćemo videti&quot;, zaključila je etnolo&scaron;kinja, koja je i autorka monografije &quot;Seoske slave i zapisi na teritoriji grada Čačka - podjelička sela&quot;.Ova mlada devojka je uz pomoć Centra za negovanje tradicije na terenu tokom pro&scaron;le (2024) godine prikupljala podatke o seoskim slavama, odnosno, litijiama.Ona je u pravom smislu reči, prisustvovala obredima i osve&scaron;tavanjima zapisa u svim podjeličkim selima kao &scaron;to su: Trnava, Slatina, Pakovraće, Rajac, Lipnica, Kačulice, Atenica i Kulinovci.Sva terenska istraživanja podrazumevala su praćenje običaja vezanih za proslavljanje seoskih slava.

Ovako su naši preci tačno i precizno pogađali vreme: "Ne daj Bože vedrog Božića i oblačnog Đurđevdana" FOTO

0 Komentari