Naša doktorka iznela uznemirujuće prognoze: "Imaćemo pandemiju" VIDEO

Čak oko 450.000 osoba u Srbiji imа dijabetes, а jo&scaron; 240.000 ne zna za svoju bolest, saop&scaron;tio je Institut za javno zdravlje &quot;Dr Milan Jovanović Batut&quot; povodom Svetskog dana dijabetesa.&quot;Mi ovih godina govorimo o epidemiji dijabetesa, a smatra se da će do 2030. ili 2040. godine ovo oboljenje imati razmere pandemije&quot;, rekla je dr Jelica Bjekić Macut u jutarnjem programu TV Prva.U Srbiji ima vi&scaron;e od 700.000 pacijenata koji boluju od &scaron;ećerne bolesti, dodala je doktorka.&quot;Registrovano je četiristo i ne&scaron;to hiljada, znači na&scaron; Institut za javno zdravlje Batut, mislim da je oko 435.000 registrovanih, ali smatra se da na jednog registrovanog ide jedan neprepoznat i nedijagnostikovan pacijent. Zato je jako bitna prevencija, raditi na prevenciji i otkrivanju novih slučajeva&quot;, kaže dr Bjekić Macut.Dr Bjekić Macut objasnila je da nije isto kad pacijent kaže da ima &scaron;ećer, 5, 6, 7, ali je druga priča kada se susretnete s njim i kada vam neko kaže &ndash; Vi, ipak, imate &scaron;ećernu bolest. Prema njenim rečima, to bi trebalo da osvesti pacijenta.&quot;Ministarstvo zdravlja je uvrstilo jednu vrlo bitnu analizu hemoglobina NC na prst pomoću koje mi možemo uraditi prevenciju, postaviti dijagnozu, jer ako je ta vrednost preko 6,5%, mi smo smo lako dijagnostikovali pacijenta. Mi smo postavili već dijagnozu tog pacijenta, možemo ga usmeriti na dalje ispitivanje, dalje lečenje&quot;, objasnila je ova doktorka.Prvi put je Srbija dobila Nacionalni program za dijabetes.&quot;Sada je prvi put Republička stručna komisija, koja je osnovana na zahtev Ministarstva zdravlja, napisala Nacionalni program. Sad to posle ide u Ministarstvo na javno usagla&scaron;avanje. Ali ono &scaron;to je bitno zaista, napisali smo taj program u kome se precizira i daju se uputstva ostalim nivoima zdravstvene za&scaron;tite na koji način treba da se radi i kako da se leče pacijenti, &scaron;to je jako bitno. I time smo pokazali, i država je pokazala da je shvatila značaj ovog oboljenja, koje zaista ima razmere epidemije i globalni je problem&quot;, rekla je dr Bjekić Macut.Shutterstock/iHumnoi&quot;Za dijagnozu &scaron;ećerne bolesti dve vrednosti na prazan stomak preko 7, ili ako su pacijenti jeli i oti&scaron;li su da vade &scaron;ećer, ako je ta vrednost preko 11,1, taj pacijent ima &scaron;ećernu bolest. Znači, uop&scaron;te nije te&scaron;ko postaviti dijagnozu, a jako nam je bitno da &scaron;to vi&scaron;e prepoznamo na tim preventivnim pregledima tih pacijenata, jer zaista da bismo suočili i da bismo započeli način njihovog lečenja&quot;, rekla je doktorka. Takođe treba raditi i na unapređenju savetovali&scaron;ta za dijabetičare, koja bi trebalo otvoriti tamo gde ne postoje, a da se postojeća unaprede, da bi zaista to bila prva mesta gde pacijenti dolaze, gde mogu da dobiju osnovne informacije o načinu ishrane, o fizičkoj aktivnosti, kao i o tome kakva je težina njihove &scaron;ećerne bolesti.&quot;Poslednjih godina se stvarno desila revolucija, uvedeni su mnogi lekovi, tako da Srbija zaista poseduje sve najznačajnije inovativne lekove. Samo jednu stvar za sada nema, a to je jednosedmični insulin, koji jedino ima Kanada&quot;, rekla je doktorka.Svetski Dan borbe protiv &scaron;ećerne bolesti (WDD) obeležava se svake godine 14. novembra, na rođendan ser Frederika Bentinga, koji je 1922. zajedno sa Čarlsom Bestom otkrio insulin.Dijabetes je jedno od najče&scaron;ćih hroničnih nezaraznih oboljenja i predstavlja veliki javnozdravstveni problem.Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna federacija za dijabetes, koje su uspostavile ovaj Dan, procenile su da je 2017. godine u svetu obolelo oko 425 miliona ljudi od dijabetesa, a da će se broj obolelih do 2045. godine povećati na 629 miliona.&Scaron;ta je dijabetes?Diabetes mellitus se ubraja među najče&scaron;ća endokrinolo&scaron;ka oboljenja, sa prevalencom u stalnom porastu. Posledica je modernog stila života i povećanja broja spolja&scaron;njih etiolo&scaron;kih činilaca, među kojima se posebno izdvajaju gojaznost, fizička neaktivnost i stres.Ogroman broj pacijenata ne zna ili nije svestan da boluje od &scaron;ećerne bolesti, čime se izlaže ozbiljnom riziku ranog razvoja mnogobrojnih komplikacija ove bolesti.Merenje glikemije (OGTT, celodnevni profil), određivanje HbA1c, insulinemije, samo su neki od kardijalnih faktora za prevenciju, praćenje, kao i lečenje ove bolesti, a naročito za sprečavanje hroničnih komplikacija koje ova bolest donosi sa sobom.

Naša doktorka iznela uznemirujuće prognoze: "Imaćemo pandemiju" VIDEO

2 Komentari