Ovo su najjeziviji zatvori na svetu: Smrtne kazne se izvršavaju na monstruozan način

Hakamatu, nekada&scaron;njeg profesionalnog boksa, optužili su za četvorostruko ubistvo svog &scaron;efa, njegove supruge i njihove dece jo&scaron; davne 1968. godine.Tvrdilo se da je policija lažirala dokaze, a jedan od sudija koji je smatrao da je Hakamata nevin dao je ostavku pola godine nakon izricanja presude.Biv&scaron;eg boksera i već dementnog starca pustili su iz zatvora 2014. pri ponovnom suđenju, a sada je konačno oslobođen svih optužbi.Njegova priča podseća na onu Rubina Kartera zvanog Hurikejn, američkog kolege u ringu koji je nevin odgulio skoro 20 godina - takođe zbog ubistava koje nije počinio.Neobično okrutan načinKao jedan od razloga za pu&scaron;tanje Hakamate pre deset godina bilo je navedeno i njegovo naru&scaron;eno mentalno stanje, &scaron;to nije neočekivano nakon toliko godina u samici. Ipak, postoji jo&scaron; jedan faktor koji je mogao da ga gurne preko ruba - smrtna kazna u Japanu organizovana je na neobično okrutan način.Za početak, Japan je jedna od retkih zemalja &quot;razvijenog sveta&quot; koje uop&scaron;te praktikuju smrtnu kaznu. Puno država ukinulo ju je u drugoj polovini 20. veka, a u Evropi se zadržala jo&scaron; samo u Belorusiji.&Scaron;to se tiče Japana, sve je ostalo kao nekad - pa i način izvr&scaron;enja. Za razliku od električne stolice ili smrtonosne injekcije koje se koriste u SAD-u, u Zemlji izlazećeg sunca zatvorenici se ubijaju ve&scaron;anjem.Pre izvr&scaron;enja zatvorenici budu sme&scaron;teni u posebne ustanove, u kojima su uslovi puno stroži nego u običnim zatvorima - dane provode u malim tamnicama od oko pet kvadrata bez grejanja. Spavaju na strunjačama a imaju i umivaonik, WC, stolčić i policu, sa zaobljenim rubovima kako ne bi sami izvr&scaron;ili kaznu pre vremena.Smrt čekaju u samici gde ne smeju da rade ni&scaron;taOsuđenici ne smeju da komuniciraju jedni s drugima. Za razliku od &quot;običnih&quot; zatvorenika mogu da se nadaju slobodi, oni koji čekaju smrt nemaju pravo na televizior, a mogu da imaju samo tri knjige. Dan im počinje u 7 ujutro a svetla se gse u 9 uveče, ali nikad se ne gase potpuno.U ćelijama će kriminalci provesti najveći deo svog preostalog života - mogu da izađu kako bi se istu&scaron;irali dva do tri puta nedeljno, i dva puta nedeljno imaju pola sata za vežbanje.Osim toga, zapravo ne mogu da rade ni&scaron;ta. Zabranjeno im je da govore, proizvode bilo kakav zvuk, pa i hodaju po ćeliji ili gledaju oko sebe.Moraju mirno da sede ceo dan, ili dok im stražar ne kaže drugačije. Kontakt sa spolja&scaron;njim svetom imaju samo u posetama jednom nedlejno, ili slanjem pisama koja se pregledaju. Dozvoljeno im je da slu&scaron;aju radio, ali ne i da sami biraju stanicu.Verovatno najgori deo robijanja je neizvesnost - za razliku od SAD-a, niko ne zna kada će biti smaknut. Iako bi od osuđujuće presude do ve&scaron;anja trebalo da prođe najvi&scaron;e &scaron;est meseci, u praksi neki (kao i Hakamata) čekaju svoju smrt decenijama. Za ve&scaron;anje saznaju samo sat - dva pre termina.Dan izvr&scaron;enjaNa dan izvr&scaron;enja, običaj je da se zatvorenik odvede u prostoriju za molitve. Tamo može pojesti ne&scaron;to i zapaliti cigaretu, nakon čega ide u drugu, manju prostoriju - bilo s kipom Bude ili raspelom za hri&scaron;ćane. Običaj je da tamo, ironično, nadzornik pročita službenu naredbu za smaknuće.Na kraju se osuđenik s kapuljačom na glavi vodi do ve&scaron;ala, a trojica nadzornika pritiskaju dugme od kojih jedan otvara vrata ispod zatvorenikovih nogu. Ovaj mehanizam je čest i kod drugih metoda smrtne kazne - na kraju niko ne zna ko je od trojice nadzornika zapravo izvr&scaron;io ubistvo.Za smaknuće prodica saznaje tek nakon &scaron;to se već dogodilo, a imena ubijenih su postala javno dostupna tek 2007.Japanci su prilično tajnoviti oko celog procesa, pa nije retkost ni da se u slučaju većeg medijskog interesa pepeo zadrži u državnim institucijama.Budući da se smrtna kazna dodeljuje samo onima koji su napravili uistinu stra&scaron;ne stvari, u Japanu je podržava oko 80% ljudi. Ipak, nakon tragičnog slučaja Ivaoa Hakamate, ponovo se pokrenula rasprava o (ne)humanosti prakse.Prema podacima iz 2021., 107 japanskih zatvorenika čekalo je smrtnu presudu.

Ovo su najjeziviji zatvori na svetu: Smrtne kazne se izvršavaju na monstruozan način

0 Komentari