Veliko otkriće srpskih naučnika: Lek za dijabetes može da uništi tumor

Rad srpskih istraživača priznat je u prestižnom časopisu, i to je tek jedno od stotinu otkrića iz njihove laboratorije koji su odjeknuli u svetskim naučnim krugovima.Vi&scaron;egodi&scaron;nje istraživanje o metforminu delo je istraživača iz Centra za molekulsku medicinu i istraživanje matičnih ćelija FMN u Kragujevcu, kao i njihovih saradnika iz Instituta za medicinska istraživanja Vojnomedicinske akademije u Beogradu.O tome za&scaron;to je važan ovaj rad, za &quot;Blic zdravlje&quot; govorio je jedan od autora istraživanja doc. dr Bojan Stojanović, docent FMN u Kragujevcu za užu naučnu oblast hirurgija i specijalista op&scaron;te hirurgije pri Klinici za op&scaron;tu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) u Kragujevcu.&quot;Metformin je lek koji se &scaron;iroko koristi u tretmanu dijabetesa melitusa, posebno kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom. Pored svoje primarne funkcije u kontroli &scaron;ećerne bolesti, metformin je poznat i po svojim direktnim efektima na tumorske ćelije, &scaron;to je dokumentovano u mnogobrojnim naučnim publikacijama. Na&scaron;e istraživanje se fokusiralo na to kako metformin utiče na imunski sistem, istražujući njegov potencijal u modulaciji imunskog odgovora na tumorske ćelije, &scaron;to bi moglo da pruži novi uvid u terapijske mogućnosti ovog leka&quot;, ističe doc. dr Stojanović.Vi&scaron;egodi&scaron;nja istraživanja o metforminuPored docenta Stojanovića, istraživački tim čine i dr Anđela Petrović, doc. dr Milena Juri&scaron;ević, naučni saradnik dr Marina Jovanović, prof. dr Ivan Jovanović i doc. dr Nevena Gajović. Svi članovi tima su specijalizovani za različite aspekte molekulske medicine i imunologije, &scaron;to je doprinelo bogatstvu i dubini istraživanja o metforminu.Ova istraživačka grupa intenzivno se bavi proučavanjem metformina već nekoliko godina.&quot;Prethodno smo u jednom od na&scaron;ih radova pokazali da metformin pojačava imunski odgovor protiv tumora. Fokusiramo se na proučavanje NK ćelija (ćelije prirodne ubice) i NKT (prirodne ubice T) ćelija, koje spadaju u prvu liniju odbrane protiv tumorskih ćelija&quot;, ističe doc. dr Stojanović, te obja&scaron;njava:&quot;NKT ćelije su specijalan tip limfocita koji imaju osobine i NK ćelija i T limfocita. One igraju ključnu ulogu u imunskom odgovoru protiv infekcija i tumora. Na&scaron;a najnovija otkrića sugeri&scaron;u da metformin može promeniti fenotip NKT ćelija, &scaron;to znači da može modifikovati njihovu funkciju ili pona&scaron;anje. Specifično, metformin pojačava sposobnost NK i NKT ćelija da direktno uni&scaron;tavaju tumorske ćelije, &scaron;to može biti značajno za razvoj novih pristupa u imunoterapiji malignih bolesti&quot;, obja&scaron;njava doktor.Povi&scaron;en insulin povećava rizik od karcinomaKako obja&scaron;njava doktor Stojanović, veza između dijabetesa i maligniteta je dobro poznata u medicinskoj zajednici, s obzirom na to da osobe sa dijabetesom imaju povećan rizik od razvoja malignih bolesti.&quot;Insulin je hormon koji ima ulogu faktora rasta i može pospe&scaron;iti rast tumorskih ćelija, koje su takođe poznate kao veliki potro&scaron;ači glukoze u organizmu. Već je dobro poznato da osobe sa dijabetesom melitusom imaju povećan rizik od razvoja tumora, uključujući i karcinom dojke. Tema doktorske disertacije docenta doktor Nevene Gajović bila je upravo ispitivanje veze između dijabetesa melitusa i karcinoma dojke, &scaron;to nas je navelo da u na&scaron;em daljem istraživanju ispitamo uticaj metformina na antitumorski imunski odgovor&quot;, kaže doc. dr Stojanović i dodaje:&quot;Ovo je važno jer povi&scaron;en nivo insulina može podržavati rast i preživljavanje tumorskih ćelija, a metformin, kao lek koji redukuje insulinsku rezistenciju, može potencijalno umanjiti ovu podr&scaron;ku, inhibirajući rast i &scaron;irenje tumorskih ćelija kroz modulaciju metaboličkih puteva i imunskih odgovora.&quot;Revolucija u lečenju karcinoma&quot;Na&scaron; projekat je započeo proučavanjem osetljivosti obolelih od dijabetetsa na razvoj maligniteta i analizom njihovog imunskog statusa. Potom smo pre&scaron;li na ispitivanje efekata lekova koji bi mogli imati antitumorski učinak. Glavni deo na&scaron;eg istraživanja obavljen je na animalnim modelima, ali planiramo da rezultate potvrdimo i u kliničkim ispitivanjima na ljudima&quot;, ističe doc. dr Stojanović.Kako dodaje, njihova istraživanja metformina uključila su model karcinoma dojke, ali su istraživanje pro&scaron;irili i na animalni model karcinoma debelog creva. Preliminarni rezultati pokazuju da bi ovakav vid terapije mogao biti efikasan i u lečenju drugih vrsta karcinoma.&quot;Savremena medicina sve vi&scaron;e se okreće tumor-specifičnim terapijama, koje za cilj imaju smanjenje neželjenih efekata konvencionalne terapije. Jedan od pristupa je jačanje imunog sistema pacijenata, &scaron;to bi moglo rezultirati smanjenjem neželjenih efekata, a efikasniju eliminaciju maligniteta. Metformin ima potencijal da modifikuje imunski odgovor, pojačavajući sposobnost imunskog sistema da prepozna i uni&scaron;ti tumorske ćelije. Ova karakteristika metformina može biti ključna u razvijanju novih imunoterapijskih strategija, ne samo za karcinom dojke već i za druge tipove maligniteta, &scaron;to na&scaron; rad čini značajnim doprinosom u borbi protiv karcinoma&quot;, kaže doktor Stojanović.Međunarodno priznanje na putu ka novim terapijamaO tome svedoči činjenica da je ovo istraživanje srpskih naučnika nedavno objavljeno u prestižnom časopisu &quot;International Journal od Molecular Sciences&quot;.&quot;Reakcije kolega i stručne javnosti na na&scaron; publikovan rad su izuzetno pozitivne, &scaron;to nas izuzetno raduje i daje potvrdu značaja na&scaron;ih naučnih dostignuća. Ovakva priznanja su odraz kako međunarodnog priznanja tako i potencijala na&scaron;eg istraživanja da promeni paradigme u medicinskoj praksi&quot;, ističe doc. dr Stojanović i dodaje:&quot;Trenutno, na&scaron; primarni cilj je dalje proveravanje relevantnosti na&scaron;ih podataka na humanoj populaciji. Ovo je ključni korak pre moguće kliničke primene na&scaron;ih otkrića. Takođe, na&scaron;e istraživanje se ne zaustavlja na metforminu; već pro&scaron;irujemo fokus na ispitivanje i drugih antidijabetika, ali i antipsihotika i antidepresiva, čiji su preliminarni rezultati već pokazali izuzetne antitumorske efekte. Očekujemo da će ova otkrića imati značajan uticaj na razvoj novih i efikasnijih terapija u onkologiji.&quot;Doktor Stojanović otkriva da je ideja za sprovođenje istraživanja o metforminu potekla od dr Nevene Gajović, docenta na Katedri za mikrobiologiju i imunologiju FMN u Kragujevcu, koja je takođe specijalista imunologije i jedan od istaknutijih članova u njihovom centru.Vi&scaron;e od 100 publikovanih radovaInače, ova perspektivna istraživačka grupa do sada je objavila vi&scaron;e od 100 radova u vodećim međunarodnim časopisima.&quot;Na&scaron;e istraživanje se ne ograničava samo na antitumorski imunski odgovor; intenzivno se bavimo i proučavanjem hroničnih autoimunskih bolesti. Usmereni smo na definisanje biomarkera koji bi pomogli u gradiranju ovih oboljenja, kao i na otkrivanje novih terapijskih modaliteta koji bi mogli unaprediti trenutne tretmane&quot;, kaže doc. dr Stojanović.Dodaje da u kliničkom radu, posebnu pažnju posvećuju lečenju i operacijama retkih bolesti.&quot;Trudimo se da sve na&scaron;e nalaze dokumentujemo i publikujemo kao sveobuhvatne revijalne radove. Ovi radovi služe kao brzi podsetnik drugim kliničarima kada se susreću sa sličnim slučajevima, a objavljeni su u vrlo uticajnim međunarodnim časopisima. Na&scaron;i dalji planovi uključuju nastavak ovih istraživanja, sa ciljem daljeg doprinosa nauci i medicinskoj praksi&quot;, poručuje doc. dr Stojanović.Kako je jačanje imunskog sistema postalo tema koja prelazi granice same medicine i nauke, kragujevački istraživači su otvorili Instagram profil &quot;imicron.fmnkg&quot;, gde &scaron;ira javnost može da se upozna sa rezultatima i novitetima u imunologiji, kako njihovog istraživačkog centra, tako i najnovijim svetskim dostignućima u ovoj oblasti.Istraživački duh odmalenaDocent doktor Bojan Stojanović je specijalista op&scaron;te hirurgije sa fokusom na abdominalnu hirurgiju. Medicinu je zavr&scaron;io na Fakultetu medicinskih nauka Univerzitetu u Kragujevcu kao najbolji student generacije 2010. godine, gde je odmah nakon diplomiranja počeo da radi kao saradnik u nastavi, a zatim i kao istraživač saradnik iz hirurgije.Ističe da je od rane mladosti bio fasciniran hirurgijom i naučno-istraživačkim radom.&quot;Možda zato &scaron;to sam kao dete sanjao da budem astronaut i istražujem svemir, &scaron;to je probudilo moj istraživački duh. Specijalizaciju iz op&scaron;te hirurgije zavr&scaron;io sam 2018. godine, i trenutno radim na Klinici za op&scaron;tu hirurgiju UKC u Kragujevcu&quot;, priča doc. dr Stojanović, pa nastavlja:&quot;Imao sam sreće da postanem deo tima profesora Ivana Jovanovića, prestižnog i svetski cenjenog imunologa i onkologa sa kojim sarađujem u Centru za molekulsku medicinu i istraživanje matičnih ćelija, koji je i centar izvrsnosti pri na&scaron;em fakultetu. Na&scaron;a prva istraživanja su se u početku fokusirala na imunski odgovor u te&scaron;kim slučajevima akutnog pankreatitisa, &scaron;to je kulminiralo objavljivanjem dva rada u prestižnim međunarodnim časopisima i odbranom moje doktorske disertacije. Trenutno sam izabran za docenta hirurgije, a u procesu sam izbora za vanrednog profesora.&quot;U privatnom životu, dodaje, energiju i motivaciju crpi iz svoje porodice.&quot;Supruga Milica i na&scaron;e troje dece, Kalina, Leone i Dimitrije, su moj najveći oslonac. Često u &scaron;ali kažem da sam pre podne hirurg, a popodne i uveče naučnik, onkolog i imunolog, ali pre svega uvek tata, uspev&scaron;i da spojim, kako sam to znao reći, &quot;nespojivo&quot; &ndash; hirurgiju kao &quot;kraljicu klinike&quot; i imunologiju, koja doživljava značajnu ekspanziju u poslednjim decenijama &quot;, zaključuje doc. dr Bojan Stojanović.

Veliko otkriće srpskih naučnika: Lek za dijabetes može da uništi tumor

5 Komentari