Nekih 200 kilometara južno od prestonice Ankare, u centralnoj Anadoliji smešten je, po mnogo čemu, veoma zanimljiv turski grad Konya.
Gotovo million stanovnika živi u ovom netipčno turskom gradu, na nepreglednoj visoravni.
Kažu da je ovo jedno od najtradicionalnijih mesta. O bogatoj istoriji i derviškoj kulturi ovde svedoče brojni muzeji.
Muzeji podsećaju na Mevlanu
U Konyi je mnogo toga posvećeno jednom čoveku.
U ovoj mirnoj turskoj provinciji nalazi se turbe (grobnica) poznatog sufijskog učenjaka i pesnika Mevlane Dželaludina Rumija, čiji duboki uticaj na islamsku poeziju i misticizam i dalje odjekuje.I danas je inspiracija mnogim autorima, umetnicima, tvorcima popularnih turskih serija…
Privatna arhiva/ ZM
Iako je Rumi rođen u Balkhu, današnjem Avganistanu, svoj je duhovni dom pronašao u Konyi, gdje je proveo svoje poslednje godine pre nego što je preminuo 17. decembra 1273. godine. Nakon Rumijevog odlaska, njegov sin, sultan Veled, uspostavio je mevlevijski red, istaknutu granu sufizma, učvršćujući Rumijevo trajno nasleđe.
Muzej Mevlana, posvećen upravo Rumiju, bio je naša prva stanica na proputovanju kroz ovaj grad. Na ovoj najpoznatijoj zgradi u Konyi dominiraju zelene pločice, a sama arhitektura je veoma zanimljiva. Svetilište je sagrađeno 1274. Reč o derviškoj kući, koja je povezana sa zgradom Rumijevog mauzoleja. Danas se ovde nalaze i brojni rukopisi Mevlaninih dela i različiti artefakti vezani za misticizam mevlevijskog reda.
Festival mistične muzike
Svake godine tokom prve polovine decembra održava se Seb-i Arus, godišnja ceremonija povodom godišnjice smrti Mevlane Dželaludina Rumija, a derviši koji se vrte izvode performans (kontrolisano okretanje nalik transu).
Svake godine ljudi iz celog sveta hrle u ovaj istorijski grad kako bi učestvovali u sedmičnoj seriji komemoracija u čast Rumijeve smrti.
Prepoznajući duboki kulturni značaj rituala vrtećih derviša, Unesco ga je proglasio remek-delom u "usmenom i nematerijalnom nasleđu čovečanstva" 2005. godine.
To smo mogli da vidimo i tokom našeg boravka u Kony. U toku je bio 20. Festival mistične muzike.
Centralni trg u Konji bio je svedok performansa derviša, čak njih 250, ali i brojnih umetnika i muzičara. Njihove melodije odjekivale su raspoloženjem publike, tkajući zajedno bogatu tapiseriju turske tasavvufske muzike i folklora.
Panorama Konya muzej, jedan je od najvećih panoramskih muzeja u Turskoj. Ovde se na jednom mestu može videti kako je izgledao život u 13. veku. Uz panormski prikaz života tu su i umetničke slike na platnu koje prikazuju život Rumija.
Sille – mesto preplitanja islama i hrišćanstva
Privatna arhiva/ ZM
Sille, oko 15 kilometara od centra grada Konije, ima poseban značaj za anadolsku civilizaciju, a takođe je i značajna tačka ranohrišćanskog perioda. To je jedinstveno mesto sa izrazitim načinom života, koji karakterišu zanimljiva arhitektura, običaji i tradicija, vinogradi i bašte. Ima veličanstvene građevine, uključujući manastire, crkve, džamije, vile, kamene kapele sa freskama i prirodne lepote čije naselje datira još iz neolita. Istočnorimska crkva Aja Elena je jedna od najpoznatijih gradskih arhitektonskih građevina.
Legenda kaže da je 327. godine nove ere, Helena, majka istočnorimskog cara Konstantina, svratila u Konyu na putu za Jerusalim na hodočašće. Videla je oronule hramove iz prvih hrišćanskih doba i odlučila da sagradi novi. Crkva Aja Elena prkosi vekovima i očuvana je do danas.
Neolitsko nalazište
Privatna arhiva/ ZM
Čatalhojuk je jedno od najranijih naselja neolitske ere. Tu mnogi dolaze da vide jedinstvene primere najranije arhitekture, pejzažnog slikarstva i sakralnih objekata kulta majke-boginje. To je mesto gde se, kako smo mogli da čujemo od kustosa, dogodilo prvo poznato naselje, prva urbanizacija i prvo pripitomljavanje životinja na svetu. Upisano je na Uneskovu listu svetske baštine 2012. godine.
Lokalitet ima izuzetnu umetnost i zanate, a najraniji nalazi datiraju iz 7400. godine pre nove ere, i bio je suštinski ključ za otkrivanje misterija početaka poljoprivrede, ali i čitave civilizacije.
Leptiri najlepših šara
Onu čuvena “misterija” da leptiri žive jedan dan “pala je u vodu” baš u Konyi. Ovde saznajemo da mnogi u ogromnom terarijumu lete i više od godinu dana. U tropskoj bašti ima ih na hiljade. Za njih je među 20 hiljada biljaka, napravljeno prirodno stanište. Može se videti petnaestak najlepših vrsta.
Privatna arhiva/ ZM
Konya je bila Ikonion
Provobitno ime Ikonion grad je dobio u 4. veku pre naše ere. Staro latinsko ime za grad je Iconium, koji je, prema Novom zavetu, posetio Sveti Pavle. Prema predanju, grčki filozof Platon je sahranjen baš u Ikonionu. Od 1097. do 1243. grad je bio prestonica Turaka Seldžuka i njihovog Rumskog sultanata. Svoj vrhunac Кonya je dostigla između 1205. I 1239. kada je ovaj sultan zauzeo celu Anadoliju, Jermeniju, deo Bliskog istoka i Кrim.
Zbog svega ovog u Konyu svake godine stiže na hiljade turista. Uz velike centre i primorska mesta ovaj grad je jedna od najpoželjnijih turističkih destinacija u Turskoj.
Pojana Brašov u Rumuniji je jedno od najpoznatijih skijališta u istočnoj Evropi i pravo odredište za ljubitelje zime, sportova na snegu i prirodnih lepota.
Na Јahorini je palo oko 30 centimetara snega, a zbog najavljenih novih padavina iz Olimpijskog centra ističu da se čeka ispunjenost neophodnih bezbednosnih uslova za puštanje ski-centra u rad.
Građani Srbije će moći da podnesu zahtev za ETIAS u 2025. godini, kada je planirano i pokretanje aplikacije, a ono što mnoge buni jeste da li će odobren ETIAS automatski značiti i ulazak u Evropu.
Spisak zemalja rangiranih po bezbednosti temelji se na podacima dobijenim od 1.500 ispitanika, kao i na brojnim analizama i informacijama Globalnog indeksa mira.
Najposećeniji speleološki objekat Srbije, Stopića pećina je važan deo ponude "zlatne planine", svima atraktivna i dostupna, a poseti je svake godine preko 100.000 ljudi.
Građani Srbije će moći da podnesu zahtev za ETIAS u 2025. godini, kada je planirano i pokretanje aplikacije, a ono što mnoge buni jeste da li će odobren ETIAS automatski značiti i ulazak u Evropu.
Priča o Barseloni je složena, razigrana i šarena, skoro pa beskrajna kao i sama katalonska prestonica. Ali jedan od njenih najmarkantnijih rukavaca obuhvata život i delo ekscentričnog arhitekte Antonija Gaudija.
Opet osećam da sam jednom već bio baš na ovom mestu. Da nisam prvi put došao u Đironu, već da sam se vratio. To mi se redovno dešava u susretu sa onim mestima koja u trenu posvojim divljenjem.
U konkurenciji od 54 turistička sela Rastoke, koje još zovu "male Plitvice" su 2023. proglašene najlepšim na svetu, a iz Beograda se do njih stiže za pet sati.
Pojana Brašov u Rumuniji je jedno od najpoznatijih skijališta u istočnoj Evropi i pravo odredište za ljubitelje zime, sportova na snegu i prirodnih lepota.
Na Јahorini je palo oko 30 centimetara snega, a zbog najavljenih novih padavina iz Olimpijskog centra ističu da se čeka ispunjenost neophodnih bezbednosnih uslova za puštanje ski-centra u rad.
Građani Srbije će moći da podnesu zahtev za ETIAS u 2025. godini, kada je planirano i pokretanje aplikacije, a ono što mnoge buni jeste da li će odobren ETIAS automatski značiti i ulazak u Evropu.
Spisak zemalja rangiranih po bezbednosti temelji se na podacima dobijenim od 1.500 ispitanika, kao i na brojnim analizama i informacijama Globalnog indeksa mira.
Dženifer Lopez ne odoleva modnim trendovima, naročito kada se radi o ležernijim komadima garderobe, a farmerke su neizostavan deo njenog omiljenog stajlinga.
Godina je na izmaku i decembar samo što nije stigao, pa saznajte kojim horoskopskim znakovima će se sreća osmehnuti na kraju 2024. Možda ste i vi na spisku srećnika?
„Nemam odrešene ruke da vas šaljem obojicu kući, ja bih to uradio sa velikim osmehom na licu...“ ovim rečima je sudija Branko prokomentarisao Marka i Boška.
Krunisanje britanskog kralja Čarlsa III i kraljice Kamile prošle godine koštalo je 72 miliona funti (86 miliona evra), saopštila je danas britanska vlada.
Mnogi koji uspešno smršaju suoče se s tzv. jo-jo efektom se ponovo ugoje. Razlog nije nedostatak discipline. Novo istraživanje pokazuje da se ćelije masnog tkiva "sećaju" gojaznosti.
Kardiolog i lekar opšte prakse Aleksandar Mjasnikov upozorava da svaka isporučena hrana ili ona koju kupite pripremljenu u marketu predstavlja pretnju od trovanja hranom.
