Izvor: Myjourney.rs

Da li je to sve bilo samo u mojoj glavi ili ne, više nije ni važno jer se magija stvorila.

Moje detinjstvo je bilo ispunjeno bajkovitim scenografijama od kojih sam ja pravila priče i kreirala veliki deo svog života kroz maštu.

Letovali smo u Malom Lošinju 12 godina, dovoljno dugo da mogu da kažem da sam tamo provela najlepši deo mog detinjstva. Plaža na koju smo odlazili svaki dan, zvala se Čikat i iz razloga poznatih samo nebu i prirodi, u toj uvali su u 19.veku austrougarski plemići sagradili vile koje su meni izgledale kao kulise u pozorištu.

Art deko, belle epoque, secesija, vrtovi i neverovatna hortikultura, biljke iz celog sveta koje je neko pažljivo birao i sadio.

Da ne ispadne da je sve bilo samo moja mašta, zaista postoje priče da je austrijski car Franjo Josip tajno dolazio u Vilu Karolinu sa svojom ljubavnicom, bečkom glumicom Katarinom Schratt. Naravno, baš kao u priči, careva supruga Elizabeta, poznata Sissi, upoznala je muža sa ovom glumicom. Sissi je njihov odnos čak i podržavala.

Da se vratim na vile. Kao maloj devojčici koja voli da mašta i zamišlja da je jedna od vlasnica vile, bilo je neodoljivo privlačno što vile imaju imena obično po nekoj ženi ili cveću. I tu ima neke simbolike i ucrtane priče u kartu lošinjske prošlosti (Vila Adelma, Hortensia, Karolina, Paola, Alhambra, Hygeia). Ja sam se kupala ispred vile Karolina, na sada već poznatom molu sa stepenicama koji izgleda kao parče neke stare terase koju je more samo delimično ostavilo.

Myjourney.rs/ Privatna arhiva

U bašti Vile Karolina smo se sklanjali od sunca, medju palmama, borovima, čempresima i maslinama. Kako Lošinj ima možda najveću površinu park šume visokih borova, sa svih strana su nam iglice upadale u kosu, knjige, peškire….

Znači baš tu u dvorištu Vile Karoline, kad udari najveća vrućina i roditelji nas nateraju da se sklonimo sa sunca, legnem u moju ležaljku i zatvorim oči, a slike krenu same uz glasnu podršku zrikavaca.

Vidim vlasnike vile i njihove prijatelje kako uživaju tik pored mene, sunčaju se, čitaju romane sa nerazgovetnim naslovima na nemačkom, kupaći kostimi im izgledaju kao da su ručno sastavljani, kao i plažne haljine, šeširi. Žene su neobično tihe, kao da po ceo dan samo duboko dišu i gledaju u pučinu kroz visoku ogradu Vile Karolina. A onda u kadar ulazim ja, odrasla devojka od 23,24 godine. Odjednom svi koristimo neki drugi jezik (u mašti je uvek francuski), sedimo za velikim stolom i pričamo o oblacima, gustini vazduha, svim nijansama mora ispred naše kuće i zašto je baš tu voda dodatno slana i duboko plavo-zelena.

E da, negde sam pročitala da je prvi vlasnik ove vile, Joseph Lovasy imao prodavnice ženske garderobe, tako da nije čudno što su mi u kadrove ulazile kreacije kupaćih kostima i dizajniranih haljina…

Malo dremnem, pa na kupanje.

Ponovo se vraćam na vile. U vreme kada sam ja odlazila na Lošinj, one su uglavnom bile napuštene, o njima su brinuli stari vlasnici ili grad i čekalo se da ih neko ponovo uzme pod svoje.

Među najluksuznijim vilama koje su sačuvane u izvornom obliku i prva vila izgradjena u uvali Čikat 1895. godine je bila Villa Adelma (danas Captain‘s Villa Rouge) delo poznatog bečkog arhitekte Fridriha Sigmunda. Njen prvi vlasnik bio je Willibald Reidel iz Graca koji je zbog slabog zdravlja odlučio da ostatak života provede u lošinjskoj klimi. Nakon njega bilo je još nekoliko vlasnika, kao mađarska baronica, grofica Adelma, poznata evropska spiritualna homeopatkinja i isceliteljka koja je i sama prepoznala lekovite moći uvale Čikat.

Zahvaljujući ljubaznoj ekipi kompanije Lošinj Hotels & Villas, u sred zime obišla sam zatvorene vile da otkrijem još detalja koji će me povezati za pričom iz sanjalačkog perioda izmedju dve palme…

Villa Rouge je danas kraljica luksuznog smeštaja. Ona ima jarko crvenu boju i prelep vrt sa bazenom čije zelene nijanse dobijaju dodatne pigmente od mora. Arhitekte su se poigrale najkvalitetnijim materijalima iz celog sveta i vintage pomorskim rekvizitama, tako da ova vila izgleda kao da su nove generacije vlasnika ponosno sačuvale uspomene na deke moreplovce.

Myjourney.rs/ Privatna arhiva

Na zidovima su pločice sa Madagaskara napravljene od školjki, restaurisani su i sačuvani originalni mozaici od keramike, stepenište, svaka soba ima posebno izabran Murano luster, lampe, stolovi, fotelje čuvenih dizajnera nameštaja ili čak originalni nameštaj iz vremena s početka 20.veka. U jednom od kupatila je korišćen i čuveni brazilski plavi granit, baš kao u Titovoj vili u Igalu.

Ah, vilama u uvali ne možete odoleti, makar ih samo posmatrali sa staze ili dok plivate. Mene je razbudilo februarsko more i sunce, kao i prvi limun u vrtu i razbuktali žbunovi kamelija i vraćam se kući sa novim slikama.

Kad se ovde vratim tokom leta, možda ponovo pozovem onu moju ekipu iz vrta Vile Karolina da nastavimo zanimljive priče s kraja 19.veka.
  Likovi i događaji u ovoj priči su delimično izmišljeni. Bilo kakva prividna sličnost sa stvarnim osobama ili događajima je bila namera autora, ali može biti i slučajnost ili rezultat Vaše vlastite uznemirene mašte.
Preuzeto sa sajta Myjourney.rs

Podeli: