Međutim, nesvakidašnja situacija dogodila se u nedelju, na liniji 1/A, kada je vozač Rajko Matković pronašao torbu u kojoj je bio novčanik pun novca. Kasnije se ispostavilo da je u pitanju suma koju prosečan građanin Srbije zaradi radeći ceo mesec."Ljudi u autobusima zaboravljaju sve i svašta. Mi vozači imamo običaj da, kada stignemo do kraja trase, na pauzi prekontrolišemo vozilo. Tako je bilo i u nedelju kada sam na jednom sedištu uočio žensku torbu. Prvo sam je fotografisao, a potom i otvorio sa namerom da pronađem novčanik u kom obično bude lična karta na osnovu koje možemo pronaći vlasnika. Kada sam otvorio novčanik video sam mnogo novčanica. Nisam ih vadio niti prebrojavao, a dokumenta nisam pronašao. Odmah sam obavestio kontrolora i dispečera. Do kraja moje smene se niko nije javio, pa sam predao torbu kolegi Bori Raduloviću i prepričao mu šta se dogodilo. Dogovorili smo se da on vozi torbu do kraja smene, a da je, ukoliko se vlasnica ne javi, po običaju preda portiru", počinje priču Rajko koji gradski autobus vozi više od decenije.Nedugo potom pojavila se i vlasnica, inače redovna korisnica gradskog prevoza, koja je do detalja opisala šta se u torbi nalazi i pred Rajkovim kolegom prebrojala novac."Ispostavilo se da je u novčaniku bilo više od 70 hiljada dinara. Čim se vlasnica pojavila, kolega me je pozvao i ujedno rekao da ona insistira da nas počasti sa nešto novca. Odbili smo i kolega i ja. Puno nam je srce što je novac vraćen ženi, jer za te pare mnogo ljudi radi ceo mesec", dalje će Rajko.Ovaj pošten čovek nedavno je u autobusu pronašao i laptop računar koji je ubrzo vraćen vlasniku."Uspeo sam da vratim film i da se prisetim kako su na tom mestu sedeli neki momak i devojka. Torbu sa računarom sam stavio pored sebe i momak se ubrzo pojavio. Kada sam ga zamolio da mi da neke podatke, čisto da upišem ko je preuzeo zaboravljeni laptom, dečko mi je pokazao ličnu kartu i tada sam video da je rođen istog dana kada i moja ćerka. Prepričao sam to svojoj supruzi i ispostavilo se da su se ona i mama tog momka porodile isti dan, da su delile sobu u bolnici, a bebe su delile krevetić", priseća se sagovornik i dodaje da on i njegove kolege čuvaju izgubljene stvari sa podjednakom pažnjom, bez obzira na materijalnu vrednost predmeta"Kolega Radulović je vozio neku decu i tada je pronašao jednu šnalicu sa cvetićem. Okačio je na vidno mesto i mi smo tu šnalicu vozali sigurno jedno desetak dana. Još uvek dobro pamtim kako se ozarila devojčica kada je, posle toliko vremena, ugledala svoju šnalicu u autobusu".Za sve ove godine Rajko nikada nije doživeo ni najmanju neprijatnost od putnika koji su zaboravljali stvari, ali nažalost ima i primera koji svedoče o tome da se dobro ne vraća baš uvek dobrim."Pojedine starije kolege su mi pričale neka svoja neprijatna iskustva. Na primer, dešavalo se da putnik pronađe na sedištu novčanik, izvadi novac i ode, a onda vlasnik bude neprijatan prema vozaču koji pronađe taj prazan novčanik i vrati mu. Zato me je uvek strah da ću učiniti nešto dobro, a da će me to dovesti do nekih neprijatnosti. Tako nešto bi me zaista pogodilo, jer znam koliko moje kolege i ja vodimo računa o svim izgubljenim stvarima, od šnalice do novca", zaključuje sagovornik. 
Divan gest vozača autobusa: Ovakvi su retki
Šnale, kišobrani, kape, šalovi, prazni cegeri i ključevi samo su deo stvari koje putnici gotovo svakodnevno zaboravljaju u autobusima.
Vrati se na vest
6 Ostavite komentar