U prethodnim mesecima ovaj region sveta zadesila je promena ekonomske politike koja ide u smeru sektora koji je u Evropi dugo bio u drugom planu.Zbog visoke zavisnosti evropskih ekonomija od kineskih sirovina potrebnih za sektor visokih tehnologije i zelene tranzicije, nordijske države postaju sve važnije za evropsku stratešku autonomiju u ovoj oblasti.U prethodnim godinama skandinavske kompanije i druge zapadne firme u ovom regionu započele su brojne istraživačke rudarske aktivnosti, projekte novih rudnika i kapaciteta za obradu ruda u sferi različitih minerala. Razlozi za takvu tendenciju su i ekonomske i političke prirode.Energetski i tehnološki sektori EU u velikoj meri zavise od kritičnih minerala, uglavnom uvezenih iz Kine. Trenutno, 98% evropskih retkih elemenata Zemlje (REE) dolaze iz Kine, dok države poput Čilea, Rusije i Konga snabdevaju bakrom, litijumom, kobaltom i fosfatom evropske industrije.Takva zavisnost stvara ekonomske i bezbednosne rizike, posebno pošto će potreba Evrope za ovim resursima naglo porasti. Do 2050. godine, EU će imati potreba za više desetina puta više litijuma (od vitalnog značaja za e-mobilnost) i oko deset puta više REE za tehnologije obnovljive energije kao što su turbine na vetar, baterije za električna vozila, ali i naprednu stelt tehnologiju i radare u sektoru odbrambene industrije.Ovo oslanjanje na spoljne partnere postalo je očigledno tokom nedavne energetske krize, dok je EU radila na tome da prekine svoju zavisnost od ruskog gasa i nafte. Norveška se pojavila kao ključni dobavljač sa povećanjem svoje proizvodnje i snabdevanja, nadoknadivši deo manjka. Sada, s obzirom da Kina sve više politički koristi svoj izvoz minerala, nedavno ograničavajući izvoz germanijuma i galijuma, ključnih za elektroniku, EU ubrzava planove za razvoj sopstvenih lanaca snabdevanja.Nordijske zemlje, sa svojim ogromnim rezervama minerala, pojavljuju se kao potencijalni stubovi nezavisnosti Evrope u sferi važnih resursa. Švedska, Norveška i Finska su se nametnule kao važne u ovom poduhvatu, jer na svojoj teritoriji ima različite tražene minerale.Kada se radi o Finskoj, govori se o državi koja je najdalje stigla u razvoju rudarskog sektora i koja je već danas nezamenjiva kada se radi o suverenosti Evrope u ovoj oblasti. Održivo rudarstvo je centralno u finskom pristupu, uključujući napredne sisteme za upravljanje otpadom i inovacije kao što je bio-heap leaching za ekspolataciju nikla.Finska je trenutno država koja rudari ili će uskoro rudariti minerale poput kobalta, nikla, litijuma, bakra i fosfata, ključne za zelenu tranziciju i evropski tehnološki napredak. Projekti poput litijumskog rudnika Keliber, koji je dobio ekološku dozvolu, i rafinerije u Kokoli uskoro će smanjiti zavisnost EU od kineskog uvoza, dok je Finska jedina država unutar EU koja rudari i obrađuje deficitarni kobalt.Osim litijuma i kobalta, Finska eksploatiše nikl u najvećem evropskom rudniku, Talvivara, koji godišnje proizvodi oko 50.000 tona ovog minerala za industriju baterija i čelika. Finski rudarski klaster, koji čini preko 200 kompanija, univerziteta i istraživačkih organizacija, ima dvocifren udeo u izvozu zemlje i pruža dobar primer održivog razvoja.Finska zato godinama uspešno balansira ekonomski doprinos rudarstva sa niskim emisijama gasova staklene bašte po glavi stanovnika, postavljajući standarde za zelenu tranziciju i rudarske prakse u Evropi. Na taj način, Finska služi kao model i za razvijene i za zemlje u razvoju u sferi održivog rudarstva.Osim Finske, važnu ulogu u rudarstvu ključnih minerala imaće i Norveška, koja je sa Evropskom unijom potpisala sporazum o saradnji u oblasti kritičnih sirovina i održivih lanaca snabdevanja.Ova država je stavila sebe na evropsku mapu zbog otkrića jednih od najvećih svetskih rezervi fosfata u jugozapadnim regionima, zajedno sa značajnim nalazištima drugih retkih minerala. Samo ovo nalazište fosfata moglo bi snabdevati evropsku poljoprivredu, automobilsku industriju i obnovljivu industriju u narednih 50 godina. Norveška se takođe fokusira na primenu tehnika "zelenog rudarenja", kao što su izvlačenje i skladištenje ugljenika, kako bi se obezbedila održiva eksploatacija resursa.U sferi retkih elemenata Zemlje Švedska je takođe napravila važne iskorake, jer je državna rudarska kompanija LKAB nedavno otkrila preko milion tona ovih retkih elemenata u severnoj Švedskoj. Ovo je jedno od najvećih poznatih nalazišta u Evropi i moglo bi značajno podržati zelenu tehnološku industriju EU.Spomenuta kompanija LKAB planira da operacionalizuje ove resurse u roku od jedne decenije, što bi moglo da podstakne proizvodnju baterija, vetroturbina i mikročipova u Evropi i dodatno smanji zavisnost od Kine u ovoj oblasti. Trenutna konzervativna vlada premijera Ulfa Kristersona vidi ovaj sektor kao važan za budućnost švedske ekonomije.Ono gde je uloga ovih država najveća su ekološki standardi u rudarskom sektoru, jer ostaju jedni od najviših na globalnom nivou, a sve vlade su posvećene "zelenom rudarstvu". Švedska rudarska kompanija HYBRIT, na primer, već proizvodi "zeleni čelik" za glavne automobilske brendove i jedna je od prvaka u ovoj oblasti u svetu.Slično tome, norveški rudnici fosfata planiraju da inkorporiraju izvlačenje i skladištenje ugljenika, postavljajući visoku lestvicu za ekološki prihvatljivu eksploataciju ovog deficitarnog resursa. Uspeh Skandinavije u primeni održivih rudarskih praksi mogao bi da postavi globalni standard u ovom sektoru privrede, balansirajući potrebe za resursima sa zaštitom životne sredine.To će biti važno i za Evropsku uniju kao blok država, ali i za partnere Unije, jer će napredak ekoloških standarda i regulacija će se vrlo brzo prelivati i na partnerske države kroz regulacije o bezbednosti u lancima snabdevanja. U tom smislu, napredak skandinavskog rudarstva je važno analizirati radi razumevanja budućnosti globalne ekonomije.
Zašto se dešava uspon rudarstva u Skandinaviji
Kada se analiziraju ekonomije samog severa Evrope, može se videti da se radi o državama sa najvišim stepenom bogatstva po glavi stanovnika i uređenosti.
Vrati se na vest
0 Ostavite komentar