Šinski sistem do 2030. postaje glavni podsistem javnog prevoza u prestonici

U planu je zatim da se &scaron;ine produže sve do Obrenovca, pa će iz ovog sistema biti izuzeta samo op&scaron;tina Grocka. Očekuje se da do 2030. godine &scaron;inski sistem postane i osnovni podsistem javnog prevoza u prestonici.Ambiciozni planovi gradskih, ali posebno republičkih vlasti i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je i finansijer svih budućih radova na &scaron;irenju BG voza podrazumevaju i pro&scaron;irenje brojnih koloseka ka Mladenovcu i Lazarevcu. U Skup&scaron;tini grada je krajem 2021. godine usvojen Plan generalne regulacije (PGR) koji uz metro predviđa i &scaron;irenje linija BG voza, koji će u budućnosti imati 76 stanica i čak 500 polazaka dnevno.&quot;Prvo ćemo raditi deo od Zemun Polja do &#39;Ekspa&#39;, nacionalnog stadiona i aerodroma &#39;Nikola Tesla&#39; dužine 18 kilometara&quot;, ističe za &quot;Novosti&quot; ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.&quot;Rok za izgradnju pruge biće 18 meseci od ulaska radnika u posao&quot;, kazao je Vesić.Za ovaj deo projektna dokumentacija je zavr&scaron;ena, dok bi do polovine ove godine trebalo da se zavr&scaron;i i tehnička. Trasa ove železničke pruge ići će od Zemun Polja, budućeg naselja Singidunum, preko Aerodroma &quot;Nikola Tesla&quot;, dalje ka Surčinskoj ulici, odnosno Nacionalnom stadionu, a kasnije je plan da prođe kroz područje op&scaron;tine Surčin ka Obrenovcu.Deo od Zemun Polja do Singidunuma će biti 7,1 kilometar, od Singidunuma do aerodroma &quot;Nikola Tesla&quot; 3,7 kilometara, od aerodroma do Surčina 3,1 i od Surčina do Nacionalnog stadiona 3,8 kilometara. Pruga će biti dvokolosečna, a vozovi će ići 120 kilometara na čas.Pored ove dve linije, nova će biti i Železnik - Karaburma, čije projektovanje je počelo. Ona će povezati Maki&scaron;, Rakovicu i Karaburmu, tunelom Kneževac koji je probijen jo&scaron; 1987. godine da spoji Rakovicu i Maki&scaron; i ide ispod Vidikovca, a koji sada ne koriste putnički vozovi. Stanica Maki&scaron; planira se na pogodnoj lokaciji u blizini buduće metro stanice, sa najmanje dva perona dužine 110 metara i najmanje tri stanična koloseka, uz izgradnju neophodnih objekata za železničke i druge sadržaje. Brzina vozova bila bi 50 kilometara na čas.Takođe, radiće se pro&scaron;irenje koloseka od Batajnice do glavne železničke stanice Prokop. Pojačanje će dobiti op&scaron;tine Madenovac i Lazarevac, &scaron;to će obuhvatiti Sopot i Barajevo. Trenutno voz ide od četiri do &scaron;est puta dnevno ka ovim delovima prestonice, a imaćemo od 20 do 30 polazaka dnevno, na 10 do 12 minuta u &scaron;picevima. To znači da će građani gradskim vozom moći da idu u grad u bilo koje doba dana, neće morati toliko da koriste automobile.PGR dalje predviđa i da se prva i druga linija metro sistema, koje će po ranijim najavama biti zavr&scaron;ene do 2030. godine na nekoliko lokacija direktno povežu sa BG vozom.&quot;Punićemo metro ljudima koji će dolaziti vozom&quot;, napominje Vesić.&quot;Postojaće nekoliko presedačkih stanica između BG voza i metroa. Na prvoj liniji to će biti one na Gazeli i kod Pančevačkog mosta, dok će se na drugoj presedačka stanica nalaziti kod Karađorđevog parka. Time ćemo povezati kompletan &scaron;inski sistem i time osloboditi centar grada i mostove od saobraćajnih gužvi&quot;, zaključio je.

Šinski sistem do 2030. postaje glavni podsistem javnog prevoza u prestonici

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

4 Ostavite komentar

Šinski sistem do 2030. postaje glavni podsistem javnog prevoza u prestonici

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

4 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest