Kako se pobeđuje na predsedničkim izborima? Pobednik nije nužno kandidat sa najvećim brojem glasova.Amerikanci zapravo glasaju za grupu zvaničnika koji čine elektorski koledž.Oni su elektori i njihov posao je da izaberu predsednika i potpredsednika.Broj elektora iz svake savezne države otprilike je u skladu sa brojem njenih stanovnika.Ukupno je 538 elektora.Kalifornija ima najviše - 55 - dok države Vajoming, Aljaska, Severna Dakota i grad Vašington imaju minimum od tri.Svaki elektor predstavlja jedan elektorski glas.Kandidat mora da dobije većinu glasova - 270 ili više - kako bi osvojio predsednički mandat.Elektorski koledž se sastaje svake četiri godine, nekoliko nedelja pre izbornog dana, kako bi obavio taj zadatak.Većina država u velikoj meri naginje jednoj ili drugoj partiji.Generalno, države dodeljuju sve sopstvene glasove elektorskog koledža onome ko osvoji najviše direktnih glasova u državi.Na primer, ukoliko republikanski kandidat osvoji 50,1 odsto glasova u Teksasu, on onda dobija svih 38 glasova elektorskog koledža te države.Postoje samo dve države (Mejn i Nebraska) koje među sobom dele glasove elektorskog koledža prema proporciji glasova koje dobije svaki kandidat.Zbog toga predsednički kandidati gađaju konkretne "kolebljive države" - one u kojima glasovi mogu da se okrenu u bilo kom pravcu - umesto da se trude da osvoje ukupno što više glasova iz svih delova zemljeEPA-EFE/REX/ShutterstockZa šta se još glasa?Prava na abortus su na glasačkom listiću u 10 država - među kojima su i kolebljive države Arizona i NevadaBira se i trećina američkog Senata (34 od 100 mesta). Demokrate trenutno kontrolišu Senat sa razlikom od jednog mestaAmerikanci biraju i Predstavnički dom američkog Kongresa, svih 435 mesta. Republikanci trenutno imaju većinuStanovnici Floride, Nebraske, Severne i Južne Dakote izjašnjavaju se i o rekreativnoj ili medicinskoj upotrebi marihuane Šta će odlučiti američke izbore i zašto su toliko tesni? Entoni Zurčer, dopisnik iz Severne AmerikeNikad u skorijoj američkoj istoriji ishod predsedničkih izbora nije bio toliko pod znakom pitanja – ovo nije trka za one sa slabijim živcima.Iako su neki prošli izbori bili odlučivani za dlaku – pobeda Džordža V. Buša nad Alom Gorom iz 2000. godine svela se na nekoliko stotina glasova na Floridi – oduvek je postojao bar nekakav utisak u kom pravcu će se trka nagnuti u poslednjim danima.Ponekad, kao 2016. godine, taj utisak je varao.Te godine, ankete su precenile snagu Hilari Klinton i nisu uspele da prepoznaju kasni preokret u korist Donalda Trampa.Ovaj put, međutim, sve strele pokazuju u različitim pravcima.Niko ne može ozbiljno da predvidi nijedan od ishoda.Celu analizi BBC novinara pročitajte ovde. Deset razloga zbog kojih i Haris i Tramp mogu da se nadaju pobediDonald Tramp: Od hotelijera, prekoBele kuće, do pritvora i atentataStavovi Donalda Trampa o 10 ključnih pitanja američke politikeKoga Kinezi priželjkuju u Beloj kući - Haris ili TrampaPratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
5.11.2024.
18:35
Amerika bira: Haris ili Tramp
Čini se da trka za Belu kuću nikad nije bila neizvesnija.
Podeli:
Vrati se na vest
0 Ostavite komentar