Legalizacija bespravno sagrađenih objekata u Crnoj Gori je na niskom nivou, a država ne čini dovoljno da zaustavi bespravnu gradnju, već svojim delovanjem promoviše takvo ponašanje, ocenjuje sagovornik Gradske RTV. Ističu da su za rešavanje ovog problema potrebne radikalne mere.Raširena korupcijaO problemu bespravne gradnje najbolje govori podatak da na državnom nivou ima 70.000 nelegalno izgrađenih objekata, od čega je preko 17.000 u Podgorici. Građanski aktivista Aleksandar Dragićević tvrdi da u građevinarstvu postoji korupcija, pa samim tim i proces legalizacije ne funkcioniše kako treba, a kao prilog toj tezi Dragićević navodi da je u poslednjih pet godina samo oko 3.000 objekata izgrađeno legalno."Najveći deo bespravnih objekata u Podgorici koncentrisan je na Malom Brdu, u Zagoriču, Maslinama, Zlatici. Imamo značajnu bespravnu gradnju i na Koniku, Ribničkim vrelima, a polako i na Ćemovskom polju. U lokalnoj samoupravi ne znaju koliko je tih zgrada”, rekao je Dragićević.Divljoj gradnji se teško može stati na put dok su na vlasti aktualne političke elite, smatra inženjer građevinarstva Dragan Žarković. Podseća da se bespravna gradnja od 2008. tretira kao krivično delo, ali tvrdi da zakon nije efikasan pa kao posledicu imaju uzurpaciju najatraktivnijih lokacija u zemlji."Uzurpira se državno i opštinsko zemljište – Malo brdo, Zelenika, Kakarička gora, park-šuma Gorica, koja se godinama negovala i planirala kao 'pluća grada', ali ljudi su jednostavno došli, omeđili, prodali parcele, država je u potpunosti gledala svoje institucije, omogućila joj da se dalje razvija", istakao je Žarković.Bespravna gradnja negativno utiče na imidž Crne Gore kao turističke destinacije. U rešavanje ovog problema treba da se uključi celo društvo, složili su se sagovornici Gradske.Aktivisti su objasnili kako je Zakon iz 2017. prebacio koncept planiranja prostora s opština na državni nivo, i tako smanjio broj adresa za korupciju, no problem nije rešen.Problem i zakonita gradnjaOsim nelegalne izgradnje, problem je i masovna legalna gradnja koja za posledicu ima saobraćajni haos i nestašice struje i vode usred turističke sezone. Primer toga je Budva.Preterana urbanizacija, na koju je još pre 20 godina upozoravao UNESCO, zahvatila je i zaštićene delove zemlje, na primer Kotor. Nažalost, lokalni planovi donosili su se bez obzira na upozorenja, pa je sadašnje stanje posledica višedecenijske loše prakse.
Kod komšija 70.000 bespravno građenih objekata: Smetaju čak i legalni?
Građevinski haos negativno utiče na imidž Crne Gore kao turističke destinacije.
Vrati se na vest
0 Ostavite komentar