Zašto Amerikanci rade više od Evropljana? "Mi nismo toliko ambiciozni"

Nikolaj Tangen predvodi nordijsku gigantsku firmu Norges bank investment menadžment (Norges Bank Investment Management), koja upravlja prihodima zarađenim od naftnih i gasnih resursa Norve&scaron;ke, s ciljem da osigura da se njegove koristi pravedno raspodele između sada&scaron;njih i budućih norve&scaron;kih generacija.Pod upravom Tangena od 2020. godine, i tokom protekle decenije, fond od 1,6 biliona dolara je investirao sve vi&scaron;e i vi&scaron;e u SAD umesto u svoje bliže susede u Evropi i to nije slučajno.Američki učinak, posebno u inovacijama, jeste &ldquo;kritičan&rdquo; za razliku od Evrope, rekao je Tangen za Fajnen&scaron;el tajms (Financial Times).Deo američkog uspeha se svodi na način razmi&scaron;ljanja, dodao je Tangen, i na to kako prihvatanje svakog kontinenta predstavlja gre&scaron;ke i rizik: &bdquo;Propadne&scaron; u Americi, dobiće&scaron; jo&scaron; jednu &scaron;ansu. U Evropi si mrtav&rdquo;, rekao je.Ali ide dublje od toga &ndash; postoji razlika u &ldquo;op&scaron;tem nivou ambicije&rdquo;, dodao je.&quot;Mi Evropljani nismo toliko ambiciozni. Trebalo bi da budem oprezan kada govorim o balansu između posla i privatnog života, ali Amerikanci samo rade vi&scaron;e&rdquo;, nastavio je Tangen.Koliko sati Amerikanci rade svake nedelje?Podaci sugeri&scaron;u da je Tangen u pravu &ndash; ali samo sa manjom razlikom. Prema podacima Evropske unije, 2022. godine prosečna radna nedelja ljudi između 22 i 65 godina trajala je 37,5 sati. Najduže zabeležene radne sedmice bile su u Grčkoj &ndash; 41 sat nedeljno i u Poljskoj &ndash; 40,4 sata. Nasuprot tome, Holandija je imala najkraću radnu nedelju od 33,2 sata, a sledi je Nemačka sa 35,3 sata.U međuvremenu, podaci Međunarodne organizacije rada, poslednji put ažurirani u januaru, pokazuju da radnici u SAD prosečno rade 38 sati sedmično. Međutim, od tih zaposlenih, 13% je radilo 49 sati ili vi&scaron;e sedmično, &scaron;to je nadma&scaron;ilo većinu evropskih zemalja.&Scaron;tavi&scaron;e, zemlje poput Velike Britanije imaju zakonski zahtev koji zaposlenima daje pravo na 28 plaćenih dana odsustva godi&scaron;nje &ndash; ako ste zaposleni s punim radnim vremenom. U SAD nije zakonski uslov da zaposleni imaju plaćeno slobodno vreme; međutim, prema Zavodu za statistiku rada, prosečnom zaposlenom koji je u prvoj godini radnog staža potrebno je osam plaćenih dana za izostanak.Da li su izvr&scaron;ni direktori previ&scaron;e plaćeni?Uprkos tome &scaron;to se divi radnoj etici zaposlenih u SAD, Tangen je jasno stavio do znanja da ne podržava ekstremno velike plate koje se daju članovima menadžmenta. Pro&scaron;le godine je rekao za &quot;Fortjun&quot; da se izvr&scaron;ni direktori koji zarađuju vi&scaron;e od, recimo, 20 miliona dolara godi&scaron;nje, &ldquo;bogate u na&scaron;e ime&rdquo;.&bdquo;To je ravno pljački&ldquo;, dodao je.Investiciona strategija Norges banke se svakako naslanjala na trend u SAD: na kraju krajeva, Amerika je dom Sedmorke veličanstvenih (Alfabet/Gugl, Amazon, Epl, Meta platforms, Majkrosoft, NVIDIA i Tesla), koja je dala okosnicu buma na berzi i, prema analitičarima, nastaviće to da rade, prenosi Investitor.A podr&scaron;ka institucije kao &scaron;to je Norges bank ohrabriće druge investitore da se uključe. Grupacija je jedan od najmoćnijih finansijskih fondova na planeti: ona je najveći pojedinačni vlasnik globalnih trži&scaron;ta deonica, kontroli&scaron;e 1,5% deonica svetskih kompanija koje se kotiraju na berzi.Ulaganje u Sjedinjene DržaveOrganizacija takođe poseduje deo luksuzne imovine, uključujući 25% udela u londonskoj ulici Ridžent i otprilike 50% udela u kancelarijama na Tajms skveru u Njujorku i na va&scaron;ingtonskoj aveniji Pensilvanija.Investicije u SAD sada predstavljaju 46,9% portfelja Norges banke, dok su pre jedne decenije SAD predstavljale ne&scaron;to manje od 30%. Ako se vratimo jo&scaron; 10 godina unazad, 2003. godine, investicije organizacije u Americi činile su samo 26,3% svih investicija ovog fonda.Nasuprot tome, 2003. godine, 59,5% portfolija Norges banke uloženo je u evropske zemlje, &scaron;to je do 2023. godine palo na 28,7%.Izbori za američkog predsednika u fokusuNaravno, kao i mnogi američki investitori, Tangen pomno prati predsedničke izbore 2024. godine, koji bi mogli izazvati potrese kod investitora.Izvr&scaron;ni direktor, koji kao javni službenik zarađuje manje od milion dolara godi&scaron;nje, rekao je da postoje ljudi u organizaciji koji su zabrinuti zbog izbora 5. novembra, ali je dodao: &ldquo;Verovatno ne bi trebalo previ&scaron;e da govorim o tome.&rdquo;&ldquo;Mi samo investiramo u Americi u velike kompanije na dugi rok. To neće imati nikakve implikacije na način na koji raspoređujemo na&scaron; kapital. Imamo skoro polovinu imovine u Americi; ostaćemo da investiramo u Americi&rdquo;, istakao je.Razlika u pristupu AIPostoji, naravno, zajednička nit među svim biznisima Sedmorke &mdash; a to je trenutno omiljena fraza Vol strita: ve&scaron;tačka inteligencija (AI).Opet, ovo je oblast u kojoj je, rekao je Tangen, Evropa sebi otežavala život. Tehnolo&scaron;ki izvr&scaron;ni direktori su frustrirani, rekao je, zbog previ&scaron;e birokratije u Evropi u poređenju sa SAD.Dodu&scaron;e, čak i oni koji prednjače sa AI u SAD traže za&scaron;titne ograde &ndash; samo pitajte direktora u OpenAI Sema Altmana i direktora Tesle Ilona Maska.&bdquo;Ne kažem da je to dobro, ali u Americi imate mnogo ve&scaron;tačke inteligencije i nemate regulaciju; u Evropi nemate ve&scaron;tačku inteligenciju i imate mnogo propisa. Zanimljivo je&rdquo;, dodao je Tangen.

Zašto Amerikanci rade više od Evropljana? "Mi nismo toliko ambiciozni"

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

0 Ostavite komentar

Zašto Amerikanci rade više od Evropljana? "Mi nismo toliko ambiciozni"

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

0 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest