Irska se treću godinu zaredom suočava s istim problemom – kako pametno iskoristiti neplanirano velik višak novca u državnom budžetu.Iako bi im mnoge zemlje pozavidele na tome, irski zvaničnici kažu kako odluka o tome šta učiniti s viškom od 8,6 milijardi evra nije nimalo lak zadatak."Problem je u tome što se Irska bori da pronađe načine da taj novac pretvori u stvari koje su ljudima potrebne", komentarisao je Džerard Brejdi, glavni ekonomista u Ibecu, najvećem poslovnom lobiju u toj zemlji.Više od decenije nakon sloma zbog kojeg su EU i MMF morali da uskoče sa 67,5 milijardi evra zajmova i nametnu kontroverzni program štednje, ova ostrvska zemlja i dalje je oprezna pa nastavlja da štedi za penzijske te klimatske i infrastrukturne izazove.Bez obzira na to što su okolnosti danas znatno pozitivnije – ekonomija je prošle godine rasla pet puta brže od očekivanog. Lani je Irska bila 8,3 milijarde evra u plusu, a godinu ranije 8,6 milijardi.Prema pisanju Financial Timesa, očekuju da će u periodu od 2024. do 2027. godine ukupno "skupiti" 38 milijardi evra viška, prenosi Jutarnji list.Za prepunu državnu blagajnu najzaslužniji su prihodi od poreza na dobit od globalnih kompanija sa sedištem u Irskoj, uglavnom u tehnici i farmaciji. Vlada kaže da su joj ti prihodi 2023. doneli 23,8 milijardi evra i predviđa se da će ove godine prikupiti 24,5 milijardi evra.Oprezni su zbog toga što su takvi prihodi samo privremeni pa novac žele da štede za vremena kada ovakvog priliva više ne bude. Zbog toga su preneli više od 100 milijardi evra viška u dva državna imovinska fonda do 2035. Deo novca iskoristili su za otplatu duga i tako snizili svoj odnos duga i BDP-a na nešto ispod 76 posto, dok je deo otišao na finansiranje mera protiv kovida 19 i podrške troškovima života.Ekonomisti veruju da bi upravo štednja dugoročno mogla da našteti zemlji jer veliko bogatstvo ne koristi za rešavanje infrastrukturnih problema, a ima ih mnogo. Milijarde viška pomogle bi u rešavanju stambene krize u zemlji u kojoj rast stanovništva brzo nadmašuje novu ponudu, ublažavanju izazova električne mreže, snabdevanja vodom, zdravstvenih usluga i javnog prevoza."Postoji ogromna potreba za javnim ulaganjima i prilika koja se pruža jednom u generaciji da se to finansira iz vlastitog džepa. Retko kojoj zemlji se pružila tako izvanredna prilika da promeni društvo", rekao je za Financial Times ekonomista Dejvid Makvilijams.Vlada je ipak najavila da će budžet uključiti 6,9 milijardi evra potrošnje i 1,4 milijarde evra poreskih mera, čime će preuzeti njeno samonametnuto pravilo da povećanje potrošnje ne bude veće od pet posto godišnje.Ema Hauard, predavač na Tehnološkom univerzitetu u Dablinu, smatra da bi Irska deo svog viška trebalo da usmeri na društvene probleme. Prema podacima Evropske unije, Irska je najusamljenija zemlja u Evropi, s gotovo petinom ljudi koji su usamljeni većinu ili celo vrijeme, a gotovo dve trećine ljudi pati od teskobe ili depresije. Osim toga, svako sedmo dete živi u domaćinstvu s manje od 60 posto srednjeg dohotka u zemlji.Dobar način kako kratkotrajni višak novca pretvoriti u dugoročni priliv je podsticanje preduzetništva. Ili se on može iskoristiti da bi se poboljšao sistem planiranja i ubrzale procedure dobijanja dozvola.Izgradnja kuća se s godinama ubrzala, ali je to i dalje presporo s obzirom na potrebe. Na primer, nova nacionalna dečja bolnica daleko premašuje postavljene rokove što je dovelo do toga da se ukupni troškovi s vremenom povećaju čak četiri puta.Što god Irska učinila s njim, čini se da će novac i dalje dolaziti. Prema jednom delu plana poreske reforme OECD-a koji se sastoji od dva stuba, a čiji je cilj uklanjanje prednosti za multinacionalne kompanije koje posluju u jurisdikcijama s niskim porezima, Irska je povećala svoju stopu poreza na dobit od 12,5 posto na 15 posto za velike firme.Ali drugi deo reforme – zahtev da korporacije plaćaju porez tamo gde se nalaze njihovi kupci, što bi usmerilo neke od irskih korporativnih priliva od poreza – zapravo nije zaživeo."Trenutno smo u vrlo, vrlo jakoj poziciji", rekao je Simus Kofi, predsednik Irskog fiskalnog savetodavnog veća, na nedavnoj konferenciji. "Nadamo se da nećemo napraviti nered", dodao je.
Doživela krah, intervenisao MMF, a onda postala jedna od najbogatijih država
Za prepunu državnu kasu najzaslužniji su prihodi od poreza na dobit globalnih kompanija.
Vrati se na vest
8 Ostavite komentar