U pitanju su dva nova najduža železnička tunela na svetu, povezivanje železničke mreže između država, ali i izgradnja novih saobraćajnica.Neki projekti ogromnih razmera odvijaju se i u regionu koji će, indirektno ili direktno, ove prostore povezati s drugim delovima Evrope. Jedan od njih prolazi i kroz Crnu Goru.Sajt Bauštela.hr donosi opis tri takva projekta.3. Železnička pruga Divača–Koper (Slovenija)Izgradnja drugog železničkog koloseka Divača–Koper započela je 2019. godine. U pitanju je jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata Slovenije kojem su glavni ciljevi povećanje kapaciteta postojeće pruge te jačanje veze između Luke Koper i ostatka Evrope.Ovaj projekat bi trebalo znatno da doprinese ekonomiji i promovisanju međunarodne konkurentnosti regiona skraćenjem vremena putovanja i saobraćajnih gužvi. Projekat bi trebalo da koristi i lokalnom stanovništvu.Dosad je uspešno završeno prokopavanje tunela, te podupiranje i završna betonska obloga za ukupno 6.100 metara u tunelima T3, T4, T56 i T8. Za projekat je na početku procenjen rok gradnje od šest godina, što znači da bi mogao biti završen iduće godine, a vrednost radova je 1,2 milijarde evra.2. Izgradnja Jadransko-jonskog koridoraKad je potpredsednik vlade i ministar mora, prometa i infrastrukture Oleg Butković krajem 2023. godine u Hrvatskoj najavio ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu od 3,5 miliona evra, naveo je i koja su predviđena najznačajnija ulaganja.Kao prioritetne projekte države najavio je dovršetak koridora prema Mađarskoj, auto-put prema Sisku i izgradnju Jadransko-jonskog koridora, za koju je izjavio da je osigurano čak 1,5 milijardi evra. Kako je najavljeno početkom ove godine, aktivacijom dva velika gradilišta Hrvatska bi trebalo da dobije potpuno izgrađen Jadransko-jonski koridor kroz svoju teritoriju.U pitanju su izgradnja auto-puta Križišće – Žuta Lokva i Metković–Dubrovnik, za koje je Vlada Republike Hrvatske i osigurala potrebna sredstva. Za oba auto-puta ukupne dužine 45 kilometara, vrednost radova trebalo bi da iznosi 690 miliona evra.Krak Jadransko-jonskog auto-puta planiran je da se nastavi kroz Hercegovinu, pa kroz Crnu Goru, preko Albanije, do Grčke, kao krajnjeg odredišta.I Vlada Crne Gore, pod rukovodstvom premijera Milojka Spajića, u više navrata je navodila ovaj projekat kao jedan od ključnih za dalji razvoj države, podseća portal Investitor.me. Za ovu trasu, koja u Crnoj Gori počinje kod mesta Nudo i dalje se pruža prema Grahovu, nakon čega bi trebalo da se poveže s auto-putem Bar – Boljare, očekuje se i novčana pomoć Evropske unije.1. Izgradnja koridora Vc u BiHKoridor Vc je trasa koja na liniji Budimpešta–Osijek–Sarajevo–Ploče povezuje Mađarsku, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Auto-put na Koridoru BiH, koji se pruža pravcem Svilaj – Odžak – Modriča – Doboj – Zenica – Kakanj – Visoko – Sarajevo – Konjic – Mostar – Čapljina – južna granica s RH u mestu Bijača, treba da definiše saobraćajnu mrežu u BiH.Još 1998. godine pristupilo se izradi studije izbora trase auto-puta na pomenutom koridoru kroz Bosnu i Hercegovinu, a na osnovu studije naknadno je izrađen i pripadajući projekat. Najduži deo upravo je u BiH, a radi se o čak 320 kilometara koridora koji se proteže centralnim područjem naseljenim s 50 odsto celokupnog stanovništva.Sudeći prema dosadašnjem napretku auto-puta, smatra se da je preuranjeno predviđeno vreme završetka projekta, a spominjala se 2028. godina. Za različite delove izgradnje osigurano je ukupno 589,5 miliona evra bespovratnih sredstava.Na deonici Počitelj–Zvirovići, koja se gradi na auto-putu na panevropskom saobraćajnom koridoru Vc nalazi se upravo završen most “Hercegovina”, jedan od najvećih građevinskih poduhvata u regionu.
Top-3 građevinska projekta u regionu: Saobraćajno povezuju Evropu
Širom Evrope sprovode se megaprojekti za koje se smatra da će, kad budu završeni, kontinenta promeniti sve na kontinentu.
Vrati se na vest
21 Ostavite komentar