Koliko god neki proizvođači pokušavali da pronađu alternative za skupe i (relativno) retke materijale u baterijama, oni i dalje dominiraju. U narednih nekoliko godina svakako ćemo biti svedoci značajnih tehnoloških pomaka i smanjenja ovih sirovina u baterijama, ali do tada proizvođači zavise od njih.Zbog toga su baterije skupe, a do sada i upitne ekološke koristi, jer se sirovine dobijaju neekološkim metodama, a sama hemija baterija nije najzdravija za životnu sredinu, što će predstavljati problem pri njihovom kasnijem odlaganju.Prosečna litijum-jonska baterija sadrži oko 28,9 kilograma nikla, 7,7 kg kobalta i 5,9 kg litijuma. Ako se ne recikliraju, ovi metali odlaze u otpad, piše Revijahak.Tu je takođe oko 80 kg bakra i oko 30 kg grafita na ukupnu težinu od oko pola tone (za prosečni električni automobil).Iako se predviđa da će litijum-jonska baterija sadržati manje metala 2030. godine, recikliranje ovih materijala će i dalje biti važno kako bi se održao korak sa rastućom globalnom tražnjom za litijum-jonskim baterijama. Ili ćemo dobiti neku novu tehnologiju. 
12.3.2024.
18:00
Da li znate koliko litijuma, nikla i kobalta ide u jednu bateriju za EV?
Zato su baterije skupe, a do sada i nije dokazano da su ekološki korisne, jer se sirovine dobijaju neekološkim metodama.
Izvor: B92.net
Podeli:
Vrati se na vest
25 Ostavite komentar