Zova bi mogla postati jedna od omiljenih biljki naših poljoprivrednika, jer rađa više od grožđa, ima sličnu cenu, a ulaganja su manja.Ova biljka traži peskovitu zemlju, pa je sever Vojvodine centar njenog uzgoja u našoj zemlji, ovde je više voćara uspešno uzgaja, i to najčešće sortu koja dolazi sa zapada Evrope, pod nazivom "hazberg".Na pijacama se slatka i sokovi od zove već godinama dosta traže i prodaju, pa se i od ovih proozvoda, koji se lako prave, može dosta dobro zaraditi. Zova rađa od 10 do 12 tona po hektaru, a proizvođači računaju na više od 500.000 dinara po hektaru od prodaje.Jene Šerfeze, uzgajivač zove iz Horgoša, još pre par godina je govorio o ovoj nepravedno zapostavljenoj biljci kod nas. Prema njegovim rečima, prinos po hektaru može se i udvostručiti, ako proizvođač savlada sve veštine i priroda podari dobre uslove, piše EUpravo Zato."Na istoj parceli možete dobiti najmanje istu količinu kao grožđa, sasvim moguće i mnogo više, čak duplo, a ulaganja su mnogo manja. Nema hemijske zaštite, gotovo da je organska proizvodnja. Lako se umnožava, a nema ni mnogo posla oko nje. Na kraju, mnogo se lakše i bere od grožđa", ispričao je on.Orezivanje počinje u novembru, posle se samo održava međunarodni prostor, što zovu čini jednom od najrentabilnijih kultura bobičastih plodova.Na našem tržištu tražnja za zovom je sve veća. Otkupljivači su često zainteresovani i za cvet zove, ali voćari čekaju kraj avgusta i berbu plodova jer je prinos od njihove prodaje i šest puta veći."Zova se koristi u farmaceutske svrhe, u prehrambrenoj industriji, poznato je da ima 75 načina primene i u odnosu na druge vrste odmah je iza aloje vere. Imao sam nekoliko ponuda iz Švajcarske da ovde prerađujem zovu i izvozim im te proizvode, koji su tamo jako popularni, pogotovo u lečenju. Ali ja ću sada 70 godina, to treba neko mlađi da radi. Od kada je na Zapadu zabranjena upotreba sintetičkih boja u prehrambrenoj industriji, zova je dobila dodatno na značaju, jer služi i za farbanje". ispričao je tada Šerfeze.Vladislav Ognjanov, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, za zovu je rekao da je ona jedna od biljnih vrsta čiji svaki deo ima hranljivu ili farmaceutsku vrednost."Od plodova mogu da se proizvode džemovi koji su sve popularniji. Kod nas se u Bačkim vinogradima pravi taj specijalitet. Porto vina ne mogu bez zove, a proizvode se i rakija ili čaj", pojasnio je Ognjanov.
Čudesna, a zaboravljena: Zarada i do 500.000 dinara po hektaru
Zova je biljka koja je nepravedno zapostavljena, a veoma je rentabilna, zapravo jedna od najrentabilnijih kultura bobičastih plodova.
Vrati se na vest
17 Ostavite komentar