Pritom akutna stambena kriza u Irskoj predstavlja veći izazov u odnosu na druge nacije, pokazuju podaci Evrostata.Analiza podataka Evrostata koje je ekskluzivno podelio s Gardijanom otkrila je da je u proseku širom bloka udeo zaposlenih od 25 do 34 godine koji žive u roditeljskom domu porastao sa 24 odsto na 27 odsto između 2017. i 2022.Irska, u kojoj su se kirije udvostručile od 2013. godine, zabeležila je porast od 13 odsto među mladima koji rade s roditeljima, sa 27 odsto na 40 odsto, prema analizi Eurofounda, agencije EU za unapređenje uslova života i rada.Ostale zemlje koje su zabeležile porast između 2017. i 2022. su Portugalija, u kojoj je taj udeo porastao sa 41 odsto na 52 odsto, i Španija, gde je povećan sa 35 odsto na 42 odsto. U Francuskoj je porastao sa 10 odsto na 12 odsto, dok je Italija zabeležila rast sa 41 odsto na 48 odsto, a Hrvatska sa 58 odsto na 65 odsto."Mladi ljudi koji žive sa roditeljima imaju veću verovatnoću da će imati poteškoća da sastavljaju kraj s krajem i da neće moći da priušte neočekivane troškove, što sugeriše da je manja verovatnoća da će oni iz manje dobrostojećih domova moći da se isele", navode autori izveštaja Evrostata.U izveštaju se takođe napominje da su između 2010. i 2022. godine cene nekretnina širom Evrozone porasle za 47 odsto. Izveštaj Eurofounda pokazao je da bi polovina mladih ljudi koji žive s roditeljima želela da se iseli u roku od godinu dana, ali je samo 28% reklo da to aktivno planira. Javlja se je izrazita razlika između različitih zemalja EU u kojima mladi zaposleni ljudi žive u roditeljskom domu, pri čemu je više od polovine mladih od 25 do 34 godine ostalo kod kuće u nekoliko južnih i istočnih država članica.Finansijski pritisak najviše su prijavili mladi ljudi u delovima ovog regiona, sa 42 odsto mladih od 15 do 29 godina u Bugarskoj i 72 odsto u Grčkoj, u poređenju sa samo 6,3 odsto mladih u Luksemburgu i Holandiji.''Mnoga ranija istraživanja su pokazala da su u mnogim zemljama južne i istočne Evrope porodične veze jake, dok je podrška vlade mladima relativno niska. Poređenja radi, u nordijskim zemljama norma je napuštanje porodičnog doma oko 18 godina, to podstiču i roditelji i država'', rekla je autorka studije Ester Šandor.Dodala je da među zaposlenima starijim od 25 koji žive s roditeljima može da se javi osećanje socijalne isključenosti, manjak autonomije i slobode, kao i pogoršano mentalno zdravlje.
Kriza pritisla: Mladi u EU sve više žive s roditeljima
Procenat zaposlenih mladih ljudi koji žive s roditeljima u EU znatno je porastao poslednjih godina.
Vrati se na vest
1 Ostavite komentar