Istraživanje Deloittea o milenijalcima i pripadnicima generacije Z pokazuje da ove generacije nemaju problema s odbijanjem zadataka i poslodavaca zbog ličnih etičkih ili verskih uvjerenja. Međutim, istraživanje pokazuje dve vrlo zabrinjavajuće stvari – više od polovine pripadnika dve generacije finansijski se ne oseća sigurno, a više od četvrtine pod stalnim je stresom.Troškovi života glavna su briga generacije Z i milenijalaca, pokazuje Deloitteovo najnovije globalno ispitivanje milenijalaca i pripadnika generacije Z za 2024. godinu. Otprilike šest od deset ispitanika generacije Z (56%) i milenijalaca (55%) žive od “plate do plate”. Osim toga, tri od deset njih kažu da se ne osećaju finansijski sigurno.Ipak, postoji oprezni optimizam da bi se okolnosti mogle poboljšati. Malo manje od trećine generacije Z i milenijalaca veruje da će se ekonomska situacija u njihovim zemljama poboljšati u idućoj godini – najviši postotak od 2020. godine kada je provedeno ispitivanje, neposredno pre početka pandemije kovida 19. I, gotovo polovina generacije Z (48%) i četiri od deset milenijalaca (40%) očekuju poboljšanje svoje finansijske situacije u idućoj godini.Pri odabiru poslodavca glavni prioritet generacijama koje su rođene od sredine od kraja 1990-ih (generacija Z) te od početka osamdesetih do sredine devedesetih (milenijalci) je ravnoteža između posla i privatnog života. Ipak, mnogi ne postižu željenu ravnotežu. Otprilike trećina ispitanika koji se redovno osjećaju anksiozno ili pod stresom kaže da njihov posao i ravnoteža između posla i privatnog života uveliko pridonose njihovoj razini stresa, što je znatno podstaknuto dugim radnim vremenom (51% obe generacije) i nedostatkom kontrole nad time kako i gde rade (44%).Što se tiče zadovoljstva na radnom mestu i generaciji Z i milenijalcima najvažnija je svrha (86% i 89%). Osim toga, ove generacije sve više su voljne da odbiju zadatke i poslodavce na osnovu svojih ličnih etičkih ili verskih uverenja – polovica generacije Z (50%) i malo više od četiri od deset milenijalaca (43%) odbilo je zadatke.Gotovo jednako toliko (44% generacije Z i 40% milenijalaca) izjavilo je da su odbili poslodavce. Razlozi za odbijanje poslodavca ili zadatka uključuju faktore poput negativnog uticaja na okolinu, doprinosa nejednakosti kroz neinkluzivne prakse, i ličnih faktora poput nedostatka podrške za mentalno zdravlje zaposlenih i ravnoteže između posla i privatnog života.Otprilike polovina generacije Z (54%) i milenijalaca (48%) kažu da oni i njihovi kolege vrše pritisak na svoje poslodavce da preduzmu mere u vezi s klimatskim promjenama, što je trend koji je u stalnom porastu poslednjih godina. Dvoje od deset ispitanika generacije Z (20%) i milenijalaca (19%) već su promenili posao ili industriju zbog zabrinutosti za okolinu, dok četvrtina planira to isto u budućnosti.Kao potrošači, oko dve trećine generacije Z (64%) i milenijalaca (63%) spremni su da plate više za kupovinu ekološki održivih proizvoda ili usluga.Što se tiče GenAI-a veruju da će imati značajan uticaj na njihove karijere i način na koji rade. Gotovo šest od deset ispitanika generacije Z (59%) i nešto više od polovine milenijalaca (52%) veruje da će ih raširenost GenAI-ja podstaći da traže prilike za posao koje su manje osetljive na automatizaciju, kao što su stručni zanati ili fizički rad.Neizvesnost je najveća emocija koju osećaju kada razmišljaju o GenAI-ju. Ispitivanje također otkriva da žene posebno izražavaju veću nesigurnost u vezi s GenAI-jem nego muškarci i manje je verovatno da će se osećati ugodno radeći s njim.Kao odgovor na ove vrste zabrinutosti, obe su generacije fokusirane na prekvalifikaciju i obuku. Međutim, samo oko polovine generacije Z (51%) i milenijalaca (45%) kaže da ih njihov poslodavac dovoljno obučava o mogućnostima, prednostima i vrednosti GenAI-ja.Nivo stresa i mentalnog zdravlja i dalje su zabrinjavajući, iako postoje neki znakovi poboljšanja ove godine. Tek oko polovina ispitanika ocenjuje svoje mentalno zdravlje dobrim ili izuzetno dobrim. Četiri od 10 generacije Z (40%) i milenijalaca (35%) kažu da su pod stresom celo ili većinu vremena (pad s 46% i 39% u 2023.). Iako je posao velik pokretač ove nelagode, ispitanici ističu svoje finansije i zdravlje i dobrobit svoje porodice kao glavne pokretače stresa.Gotovo troje od deset ispitanika generacije Z i milenijalaca smatra da bi ih njihov menadžer diskriminisao ako bi istakli stres ili druge probleme mentalnog zdravlja, a otprilike isto toliko veruje da lideri daju prioritet mentalnom zdravlju na radnom mestu, prenosi Poslovni dnevnik.“Generacija Z i milenijalci očekuju puno od svojih poslodavaca i poslovnog sveta uopšte. Ali ono što oni traže je zapravo ono što većina zaposlenih, bez obzira na dob, verojatno želi: smislen rad u organizacijama vođenih svrhom, fleksibilnost u balansiranju između posla i ličnih prioriteta, radna mesta koja podstiču bolje mentalno zdravlje i prilike za učenje i napredak u karijeri”, kaže Gordan Kožulj, direktor u Deloitteovom odeljenju poslovnog savetovanja.“Poslodavci koji rade na tome, imaće zadovoljniju, produktivniju, angažovaniju i agilniju radnu snagu koja je bolje pripremljena za prilagođavanje svetu koji se brzo menja”, dodaje.
Generacija Z i milenijalci sve više odbijaju zadatke i poslodavce: Šta se događa?
Osim što se muče s pronalaskom radnika poslodavci će sve više morati računa i o tome kako da zadovolje njihove vrednosti.
Vrati se na vest
0 Ostavite komentar