Tako je ocenjeno na panelu posvećenom stanju na tržištu rada u Srbiji, održanom danas u okviru Kopaonik biznis foruma.Zajednički je ocenjeno da nedostatak kadrova nije samo izazov za HR eksperte, već i za donosioce odluka kako na nivou kompanija, tako i na nivou države.Sonja Ćetković, generalni direktor Infostuda, koja je bila i moderator panela, iznela je podatak da prema popisu iz 2022. godine u Srbiji ima 623.000 ljudi manje koji su radno sposobni u odnosu na prethodni popis. Od toga, 53 odsto ima završenu samo srednju školu, a 25 procenata samo osnovnu ili nepotpunu osnovnu školu, što pokreće i pitanje kompetencija.Prema njenim rečima, deficit na domaćem tržištu rada danas se oseća u gotovo svim granama privrede, a taj deficit ohrabrio je kandidate da više traže i očekuju mnogo od poslodavaca.Ona je dodala da je jedno od rešenja za deficit na tržištu rada uvoz radne snage iz inostranstva, ali da to ne može biti jedino rešenje.Alisa Evsina, HR direktor NIS-a, rekla je da je jedno od rešenja u dobroj saradnji privrede i obrazovnog sistema i navela da NIS učestvuje u obrazovanju kandidata za zaposlenje u toj kompaniji, imajuću u vidu da je reč o specifičnom sektoru.„Rad u naftnom sektoru Srbije je specifičan. S jedne strane, nema mnogo konkurenata u sektoru, ali nema ni mnogo specifičnih kadrova na tržištu kada nam zatrebaju. Zato je veći izazov naći novozaposlene“, rekla je ona i dodala da se pojedini domaći stručnjaci vraćaju iz inostranstva i da ih NIS rado upošljava.Dodala je da NIS mnogo radi i na profesionalnom razvoju svojih zaposlenih, te na mogućnosti njihove prekvalifikacije za druge poslove.Prema njenim rečima, zaposleni su ambasadori kompanije i zbog toga je potrebno znati šta im je potrebno i šta ih čini zadovoljnima. Alisa Evsina je dodala da se zbog toga svake godine u NIS-u rade istraživanja o zadovoljstvu zaposlenih i radi na dodatnim poboljšanjima.Ona je navela i da NIS rado daje priliku mladima kroz različite programe zapošljavanja ili prakse u kompaniji. Takođe je kazala da dinamične promene na tržištu rada treba da prate i izmene u zakonodavstvu.Oliver Štrajt, vođa projekta „Znanjem do posla“, kazao je da se tržište rada u Srbiji značajno izmenilo prethodnih godina, da kompanije sada moraju da se bore za talente, te da je od velikog značaja zadržati mlade ljude u zemlji.Štrajt je dodao da je nezaposlenost među mladima i dalje visoka, kao i da je potrebno da ova populacija bude svesna svojih kompetencija kako bi lakše dolazili do zaposlenja. „Ne možemo svi biti menadžeri, zaraditi brzo veliki novac i prestati da radimo“, rekao je on.Krstinja Šćepanović, HR direktor OTP banke, navela je da bankarski sektor više nije tako atraktivan poslodavac kao ranije i da je zbog toga dolazak do novozaposlenih veći izazov.Prema njenim rečima, zbog toga je potrebno više se baviti imidžom poslodavca, predstaviti bankarski sektor široj javnosti i istaći da je to biznis koji se bavi atraktivnim projektima za mlade.Sa njom se složila i Natalija Pešić, HR direktor A1 Srbija, koja je kazala da telekomunikacionoj industriji nedostaju i kadrovi koji rade u maloprodaji, ali i visoki tehnološki profili koji su sada interesantni svim industrijama.Ona je dodala da je mogućnost rada van prostorija poslodavca donela značajne izmene na tržištu rada, te da sada konkurenti nisu samo lokalne, već i globalne kompanije. „Zato moramo raditi na razvoju i karijernom putu mladih i naših zaposlenih. Takođe, istovremeno radimo sa studentskim organizacijama, organizujemo prakse za mlade“, rekla je Natalija Pešić.
Panel na Kopaonik biznis forumu: Kadrovi i razvoj tržišta rada u Srbiji
Nedostatak kadrova i njihov razvoj će biti sve aktuelnije pitanje u našoj zemlji i zato je potrebno sistemski se baviti ovim pitanjem.
Vrati se na vest
0 Ostavite komentar