Produženo radno vreme odnosi se na one radnike koji obično provode 49 ili više sati nedeljno na poslu.Među zemljama EU, Grčka je imala najveći udeo radnika s prekovremenim radom (11,6 posto), a slede Kipar (10,4 posto) i Francuska (10,1 posto).S druge strane, najniže stope zabeležene su u Bugarskoj (0,4 posto), Litvaniji i Letoniji (po 1,1 posto).Hrvatska je po udelu zaposlenih s prekovremenim radom od 3,8 posto ispod proseka Evropske unije, prenosi Tportal.hr.Veća stopa produženog radnog vremena je kod samozaposlenih (29,3 posto od ukupno samozaposlenih) u odnosu na zaposlene (3,6 posto od ukupno zaposlenih).Duži radni dan bio je češći kod KV radnika u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (27,5 posto svih KV radnika u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu) i menadžera (21,9 posto).U svim drugim zanimanjima, definisanim međunarodnim standardnom klasifikacijom (ISCO), u proseku je tek 7,3 posto radnika radilo duže od 49 sati nedeljno.
Najvredniji u EU: Svaki deseti radnik u ovoj zemlji radi prekovremeno
Prošle godine je 7,1 posto zaposlenih u Evropskoj uniji radilo s produženim radnim vremenom na svom glavnom poslu, pokazuju podaci Evrostata.
Vrati se na vest
1 Ostavite komentar