Najviše radnika je bilo povređeno u sektorima u poljoprivrede, industrije, građevinarstva i uslugama za poslovnu ekonomiju, koje su rezultirale odsustvom radnika sa posla 4 dana ili duže.Podaci pokazuju da se u odnosu na 2020. godinu tokom koje je zabeleženo 1,96 miliona nesreća, broj povreda na radu povećao za 11 odsto.  Out of the work accidents in agriculture, industry, construction and services in the EU (workers were absent from work for 4 days or more) the most common areas of injury in 2021 were⚠️:🔹The upper (41.8%) and lower (29.2%) extremities👉 https://t.co/0xwnVnKBJR#SafetyAtWork pic.twitter.com/IGIXcvZve1— EU_Eurostat (@EU_Eurostat) April 26, 2024  Mnoge od ovih nezgoda su za posledicu imale rane i površinske povrede (31,4%), zatim iščašenja, uganuća i istegnuća (24,6%), kao i potrese mozga i unutrašnje povrede (19,9%) i prelome kostiju (11,8%).Kakvo je stanje u Srbiji?Prema podacima Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, poslodavci u Srbiji su tokom 2023. godine dostavili ukupno 13.406 izveštaja o povredama na radu.Od toga su 11.472 lake povrede, 14 smrtnih, 1.308 teških povreda i 612 teških povreda pri dolasku ili odlasku sa posla.  Pročitajte više:Novi zakon je na snazi: Poslodavci moraju da osiguraju radnike od povreda na radu; Kazne – sedmocifrene Najveći broj povreda na radu zabeležen je u delatnostima prerađivačke industrije 413 (31,24 %), trgovine na veliko i trgovine na malo, popravke motornih vozila i motocikala 117 (8,85 %), zdravstvene i socijalne zaštite 108 (8,17 %) i saobraćaja i skladištenja 107 (8,09 %).Najviše bude povređeno u velikim firmama sa više od 500 zaposlenih, dok su najčešće povrede naših radnika prelomi kostiju (73,07%), a posle toga rane i površinske povrede (7,19%).Radnik ima pravo na odštetuVažno je da znate da svaki zaposleni ima pravo na naknadu zarade i na naknadu štete. Prava zaposlenog, pored prava na isplatu naknade zarade od strane poslodavca je i pravo na obavezno zdravstveno osiguranje i zdravstvenu zaštitu, dok pravo na isplatu naknade štete usled povrede na radu zaposleni ostvaruje samo u slučaju konstituisanja odgovornosti poslodavca.Visina odštete ne može unapred da se odredi. Advokati savetuju da je najbolje da se poslodavac i radnik dogovore o naknadi štete bez pokretanja sudskog postupka.Dakle, visina odštete može da se odredi dogovorom između zaposlenog i poslodavca. Zaposleni kaže da je pretrpeo štetu, predloži isplatu određenog iznosa, a na poslodavcu je da li će to da prihvati ili ne. Ukoliko ne prihvati, zaposlenom ostaje da tuži poslodavca i tu visinu odštete kasnije utvrđuje sud u sporu.Ukoliko ne dođe do dogovora između radnika i poslodavca, zaposleni ima rok 3 do 5 godina od momenta nastanka štete da pokrene parnicu. U toku tog postupka kao najvažniji dokaz je veštačenje lekara.Kako dokazati povredu na radu"Zaposleni treba da obavesti poslodavca da je pretrpeo povredu i treba da ode kod svog lekara i da se konstatuje povreda. Kada zaposleni prijavi povredu, poslodavac je dužan da obavesti inspekciju rada o tome i nakon toga treba da sastavi izveštaj u roku od 24 sata nakon pretrpljene povrede (odnosno od saznanja za povredu) i da taj izveštaj dostavi lekaru koji je pregledao zaposlenog kako bi lekar dopunio izveštaj. Kada poslodavac od lekara dobije povratnu informaciju, on to dostavlja nadležnoj filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje", objasnio je advokat Nikola Panjković.Sve na jednom mestu: Kako da dokažete i naplatite povredu na radu? VIDEOInspekcija rada je dužna da utvrdi da li je povreda opravdana. Određena komisija sprovodi postupak vanrednom kontrolom - izlaze na teren, u prostorije poslodavca, i utvrđuju da li je do te povrede došlo krivicom zaposlenog ili poslodavca.Prijavite ako ste se povredili prilikom dolaska ili odlaska na posao Shutterstock/fizkes Zaposleni moraju biti osigurani za vreme obavljanja posla, na radnom mestu i van njega. Osigurani su i na putu od kuće do posla i nazad, kao i na službenim putovanjima.Dobra volja poslodavca je da li će ih osigurati i van radnog vremena i puta, ali se i to može ugovoriti.Kolike su kazne?Ukoliko ne osigura svoje zaposlene, poslodavac sa svojstvom pravnog lica će biti kažnjen novčanom kaznom u visini 1.000.000 – 1.500.000 dinara.Novčanom kaznom od 200.000 – 400.000 dinara kazniće se za navedeni prekršaj poslodavac koji je preduzetnik, a novčanom kaznom od 30.000 – 150.000 dinara kazniće se za prekršaj direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.Za poslodavca fizičko lice za ovaj prekršaj propisana je kazna od 30.000 – 150.000 dinara.Kako pokazuju podaci Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, mnogo su češći prekršajni postupci u kojima okrivljenima bude izrečena novčana kazna manja od 100.000 dinara.A koliko košta obavezno osiguranje?Zaposleni moraju biti osigurani za vreme obavljanja posla, na radnom mestu i van njega, dok je mogućnost osiguranja van radnog vremena i puta izbor poslodavca. Osiguravajuće kuće razlikuju tri razreda opasnosti. B92.net    
U EU više od 2 miliona povreda na radu: Istražili smo kako je u Srbiji i koja su vaša prava
Prema najnovijim podacima Eurostata koji se odnose na 2021. godinu, na nivou cele Evropske unije je zabeleženo više od 2,17 miliona nesreća na radu.
Vrati se na vest
5 Ostavite komentar