Amerika mora hitno da reaguje

Paradoksalno, ta debata je dobila zamah u vreme kada američka ekonomija nadma&scaron;uje druge razvijene ekonomije, delimično zahvaljujući porastu stanovni&scaron;tva podstaknut imigracijom. Japanska ekonomija treba da posluži kao upozorenje o opasnostima protiv imigracije. Nakon brzog rasta nakon zavr&scaron;etka Drugog svetskog rata, populacija Japana dostigla je vrhunac od 128,1 milion u 2010. Do početka 2024. godine pao je na 124 miliona, a očekuje se da će se dalje smanjiti do 2055. godine, padajući ispod 100 miliona do 2055. godine.Ekonomska stagnacija Japana od 1990-ih može se delimično pripisati njegovim demografskim izazovima, jer je radno sposobno stanovni&scaron;tvo opalo sa 86,8 miliona 1993. na 81,5 miliona u 2010. godini. Iako se u početku protivio imigraciji, Japan je na kraju uveo različite podsticaje da bi je ohrabrio. Mere su dale samo skromne rezultate, a stanovni&scaron;tvo zemlje nastavlja da se smanjuje.Nacionalna krizaJapan nije jedini. Brojne razvijene zemlje i zemlje u razvoju, uključujući Kinu, takođe se bore sa padom stanovni&scaron;tva. U Južnoj Koreji, predsednik Narodne skup&scaron;tine je nedavno opisao nisku stopu nataliteta u zemlji kao &quot;nacionalnu krizu&quot;.Predviđa se da će se radno sposobno stanovni&scaron;tvo Evropske unije do 2050. godine smanjiti za 20 odsto. Čak i u Africi, jedinom kontinentu za koji se očekuje snažan rast stanovni&scaron;tva u ovom veku, očekuje se da će se stopa rasta usporiti.U međuvremenu, prema projekciji američkog Biroa za popis stanovni&scaron;tva o &quot;majnstrim imigraciji&quot;, radno sposobno stanovni&scaron;tvo Amerike biće samo dva procenta veće do 2035. godine. Nasuprot tome, prema scenariju &quot;nulte imigracije&quot;, američka radna snaga bi se smanjila za 5 procenata, a stanovni&scaron;tvo SAD bi se smanjilo za 32 procenta do 2100. godine.Smanjenje stanovni&scaron;tva i radne snage može omesti ekonomski rast preusmjeravanjem investicija sa novih kapitalnih dobara, koja povećavaju produktivnost radnika, ka zamenskim radnicima.&Scaron;tavi&scaron;e, prosečna obrazovna dostignuća novoprido&scaron;lih radnika nadma&scaron;uju penzionere, &scaron;to znači da su penzioneri obično manje obrazovani i obučeni od onih koji ulaze u radnu snagu.Kada je novih učesnika na trži&scaron;tu rada manje nego penzionera, to može negativno uticati na produktivnost. Po takvom scenariju, potražnja za zdravstvenom za&scaron;titom i penzijama raste brže od ukupnog stanovni&scaron;tva.Iako je broj radnika rođenih u Americi opao od 2019. godine, ukupna radna snaga je porasla za dva odsto zahvaljujući imigraciji. Kancelarija za budžet Kongresa procenjuje da bi visoke stope imigracije mogle da dodaju 0,2 procentna poena prosečnom godi&scaron;njem rastu BDP-a u narednoj deceniji.Nažalost, imigracija postaje sve nepopularnija kao &scaron;to su njeni ekonomski efekti sve veći. Imigranti, koji često stižu u mladosti, donose osnovne srednje ve&scaron;tine potrebne u industrijama kao &scaron;to su zdravstvo, građevinarstvo i ugostiteljstvo.Međutim, medicinske sestre i građevinski radnici nisu samo ključni za zamenu starijih u penziji. Oni takođe povećavaju produktivnost visokokvalifikovanih stručnjaka, uključujući doktore, inženjere i nastavnike.Stoga bi prihvatanje većeg broja imigranata moglo podstaći rast proizvodnje u SAD.Sulude tvrdnjeSa istorijski niskom nezaposleno&scaron;ću i stalnim nedostatkom radne snage, suludo je tvrditi da imigranti &quot;oduzimaju&quot; američka radna mesta.Slično tome, malo je dokaza koji podržavaju populističku tvrdnju krajnje desnice da je veća verovatnoća da će imigranti počiniti zločine.Naprotiv, studije su u vi&scaron;e navrata pokazale da imigranti imaju tendenciju da se vi&scaron;e pridržavaju zakona od američkih domorodaca.Uprkos mogućim kratkoročnim poremećajima, imigracija je dugoročno ekonomski korisna za zemlje domaćine. Umesto upu&scaron;tanja u neproduktivne debate o negativnim efektima imigracije, debate o javnoj politici SAD treba da se fokusiraju na određivanje njene optimalne stope, obezbeđivanje zakonitosti, podsticanje nesmetane integracije i povećanje produktivnosti.Pored toga, kreatori politike treba da istraže načine za promovisanje ekonomskog rasta i povećanje nivoa prihoda u zemljama porekla migranata i tražilaca azila. Čak ni sada&scaron;nji nivo imigracije možda neće biti dovoljan da nadoknadi pad populacije SAD, s obzirom da je stopa fertiliteta u SAD pala sa 2,1 rođenja po ženi tokom fertilnog perioda u 2007. na 1,64 u 2020. godini.Da bi održale trenutnu veličinu američke radne snage, SAD bi morale da prime 1,6 miliona imigranata &ndash; &scaron;to je ekvivalentno 0,5 odsto stanovni&scaron;tva &ndash; godi&scaron;nje.Bez imigracije, stanovni&scaron;tvo i radna snaga bi se smanjivali za približno 0,5 odsto godi&scaron;nje.Kako sve vi&scaron;e zemalja prepoznaje hitnu potrebu da povećaju svoju sve manju radnu snagu rođenih domorodaca, konkurencija u privlačenju imigranata sigurno će se intenzivirati. Da bi se izbegao period ekonomske stagnacije u japanskom stilu, politički diskurs &scaron;irom razvijenog sveta mora da se pomeri ka olak&scaron;avanju legalnog ulaska i usvajanju efikasnije imigracione politike.

Amerika mora hitno da reaguje

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

0 Ostavite komentar

Amerika mora hitno da reaguje

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

0 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest