Mnogo hteli, mnogo započeli: Gde je zapelo sa električnim kamionima?

Prelazak sa kamiona koje pokreću fosilna goriva, odnosno motori sa unutra&scaron;njim sagorevanjem na električne kamione &quot;zapeo&quot; je i pre nego &scaron;to je zapravo počeo.To je problem i za vladu u Berlinu, jer to znači da su sve manje &scaron;anse da se u sektoru teretnih vozila do 2030. za vi&scaron;e od 40 odsto smanji emisija ugljen-dioksida u odnosu na 1990. godinu, &scaron;to je proklamovani cilj nemačke vladajuće koalicije.Prema podacima Saveznog udruženja za drumski prevoz tereta i logistiku (BGL), svakoga dana na nemačkim putevima protutnji 800.000 kamiona, odnosno teretnih vozila nosivosti preko 7,5 tona.Među njima je krajem pro&scaron;le godine, kako je saop&scaron;tilo BGL, bilo samo 475 vozila na električni pogon. Udeo električnih kamiona u ukupnoj floti teretnih vozila u Nemačkoj iznosi dakle manje od jedan odsto, pi&scaron;e Dojče vele.Većina takvih vozila i dalje koristi dizel, iako u međuvremenu neki proizvođači u svom asortimanu imaju i elektro-kamione dometa i do 500 kilometara.Ono &scaron;to nedostaje, a to često kritikuju i proizvođači i &scaron;pediteri, jeste pre svega adekvatna infrastruktura punjača za električna vozila.Skupi elektro-kamioniIdeja vodilja proizvođača kamiona, kako je to nedavno rekao Martin Daum, izvr&scaron;ni direktor trži&scaron;nog lidera, firme &quot;Dajmler trak&quot;, glasi:&quot;Kamion se ne vozi iz zadovoljstva. Radi se o tome da se roba efikasno transportuje sa jednog na drugo mesto.&quot; A to, kako dodaje, mora da bude isplatljivo: &quot;Zato elektro-kamioni u ukupnoj kalkulaciji ne smeju da budu skuplji od dizela&scaron;a.&quot;Novi električni kamioni trenutno ko&scaron;taju i vi&scaron;e od 300.000 evra, &scaron;to znači da je njihova nabavna cena znatno veća od konvencionalnih dizel-kamiona i koji se mogu nabaviti po ceni od 100.000 evra navi&scaron;e.Nakon &scaron;to je nemačka vlada zbog budžetske &scaron;tednje odustala od programa subvencionisanja električnih vozila, &scaron;pediteri su postali jo&scaron; oprezniji po pitanju tranzicije njihovog voznog parka, odnosno zamene klasičnih vozila na fosilno gorivo modernijim, električnim modelima.&quot;Ako uračunamo trostruko veće cene elektro teretnjaka u odnosu na dizela&scaron;e, i ako jo&scaron; tu dodamo prosečne marže od 0,1 do tri odsto, onda vidimo da nema te filme srednje veličine koja može sebi da priu&scaron;ti prelazak na ekolo&scaron;ki povoljnije pogone&quot;, sumira situaciju Dirk Engelhart, &scaron;ef BGL.Po pitanju cena se u dogledno vreme ipak mogu očekivati promene, jer i u tom segmentu, kao i na trži&scaron;tu putničkih automobila, kineski proizvođači poput BYD-a osvajaju sve veći deo trži&scaron;nog &quot;kolača&quot;.&quot;Vreme je novac&quot;Karin Rad&scaron;trem, članica uprave &quot;Dajmler trak&quot;, nagla&scaron;ava da je za tzv. &quot;zelenu tranziciju&quot; potrebna &scaron;iroka mreža infrastrukture punionica za vozila na električni pogon ili na vodonik.Ili, kako to formuli&scaron;e Engelhart u ime uprave BGL, &quot;kakve koristi &scaron;pediter ima ako kupi električni kamion, a ne može da napuni bateriju?&quot;Zato su u jednom zajedničkom pismu BGL, Savezno udruženje &scaron;peditera i logistike (DSLV), kao i proizvođači vozila &quot;Dajmler trak&quot; i MAN zahtevali instaliranje najmanje 10.000 javno dostupnih punktova za punjenje baterija električnih kamiona, uključujući i 4.000 takozvanih Mega-Chargera.To su punktovi na kojima baterije za električne kamione mogu kompletno da se napune u roku od 45 minuta. Za &scaron;pediterske firme važi naravno ona stara: &quot;vreme je novac&quot;. Električni kamioni se trenutno pune uglavnom preko noći, na parkirali&scaron;tima samih &scaron;pedicija. Taj proces traje i do osam sati po vozilu.Dobri za klimu samo kada se pune zelenom strujomS obzirom na probleme oko infrastrukture, nikoga vi&scaron;e ni čudi to &scaron;to &bdquo;zelena tranzicija&ldquo; u sektoru teretnog saobraćaja ne napreduje ba&scaron; glatko. Problem je i način na koji se proizvodi struja potrebnu za električne kamione. U kontekstu za&scaron;tite klime, Martin Daum iz &quot;Dajmler traka&quot; upozorava: &quot;Elektrifikacija nam pomaže samo ako se za pogon kamiona koristi obnovljiva energija.&quot;A &scaron;ef BGL Engelhart dodaje: &quot;Električni kamioni su dobri za klimu samo kada se pune zelenom energijom.&quot;Samo za drumski saobraćaj, kako je izračunao Dirk Engelhart, za to bi bilo potrebno teoretski oko 188.000 vetro-turbina.&quot;To je ogroman izazov kada imamo na umu da trenutno u Nemačkoj postoji oko 28.000 vetro-turbina.&quot;Kako napominje &scaron;ef BGL, klimi se ne pomaže tako &scaron;to se za kamione koristi struja koja se dobija uz pomoć uglja ili uvezene nuklearne struje.

Mnogo hteli, mnogo započeli: Gde je zapelo sa električnim kamionima?

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

15 Ostavite komentar

Mnogo hteli, mnogo započeli: Gde je zapelo sa električnim kamionima?

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

15 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest