"Rafal" je francuski dvomotorni, višenamenski borbeni avion koji je dizajnirao i napravila kopanija Daso Avijasjon (Dassault Aviation).Opremljen širokim spektrom naoružanja, "rafal" je namenjen za obavljanje misija koje zahtevaju prevlast u vazduhu, vazdušnog izviđanja, kopnene podrške, dubinskog udara, protivbrodskog udara i nuklearnog odvraćanja. "Daso" naziva "rafale" "omnirol" avionom. "Omnirol" znači da avion ima sposobnost da izvrši različite složene borbene zadatke tokom iste borbe, bilo da se radi o kopnenom napadu, borbi vazduh-vazduh van vizuelnog dometa (BVR) ili presretanja.Kako navodi portal "Tango Six", "rafal" je kao višenamenski borbeni avion u Francuskoj zamenio lovce, lovce bombardere/izviđače "miraž F1", jurišne avione „jaguar“, palubne lovce-presretače F-8 "krusejder", palubne lovce-bombardere „super etandar“, lovce-bombardere „miraž-2000D“, u velikoj meri lovce miraž-2000B i C, i na kraju će zameniti sve preostale borbene avione miraž-2000 (lovce-bombardere miraž-2000N i višenamenske miraž-2000-5). Za Francusku to nije samo avion koji je lovac, lovac-bombarder/izviđač za dejstvo po ciljevima u vazduhu, na kopnu i moru, već je to ujedno i taktički bombarder koji može biti naoružan nuklearnim raketama.Performanse avionaMlaznjak je prvi put poleteo 1986. godine i smatra se lovcem generacije 4.5, sa nekim naprednim karakteristikama kao što su ograničena prikrivenost, sposobnost superkrstarenja (letenje supersonično bez upotrebe naknadnih sagorevača koji gutaju gorivo) i sposobnost lansiranja raketa dugog dometa, kao što je npr. "meteor".afal je razvijen kao moderan mlazni lovac sa veoma visokim nivoom agilnosti; Daso je odlučio da kombinuje delta krilo sa aktivnim blisko spojenim kanardom (uzgonska površina koja se koristi u aerodinamičkoj šemi za uzdužnu stabilizaciju i upravljanje vazduhoplovom, koja je ugrađena ispred krila) kako bi maksimizirao manevrisanje. Avion je sposoban da izdrži silu od 3,6g do 9g.Rafal je aerodinamički nestabilna letelica i koristi digitalne kontrole leta za veštačko sprovođenje i održavanje stabilnosti. Kanardi aviona takođe deluju na smanjenje minimalne brzine sletanja na 115 čvorova (213 km/h) dok su u letu, tokom misija obuke primećene su brzine vazduha od čak 15 čvorova (28 km/h)."Rafal" ima mogućnost nadzvučnog krstarenja brzinom od 1,4 maha, bez dodatnog sagorevanja goriva, a najveća brzina mu je je 2.223 kilometra na čas.Borbeni dolet je 1.852 kilometra, a neborbeni 3.700 kilometara sa priključenim spoljnim spremnicima.Brzina penjanja je 304 metra u sekundi, a najveća visina leta 16,8 kilometara.Avion je naoružan topom kalibra 30 milimetara, a može da ponese 9,5 tona naoružanja u koje spadaju i rakete vazduh-vazduh, ali i projektili i bombe vazduh-zemlja.Rafal je 28. marta i 1. aprila 2007. godine, imao vatreno krštenje u borbenoj primeni, u okviru NATO operacija u Avganistanu.Cena "rafala"Postoje različiti izveštaji o ceni "rafala", koja se kreće između 100 i 120 miliona dolara po komadu u najosnovnijoj konfiguraciji.Francusko vazduhoplovstvo je definitivno kupilo svoje lovce za mnogo manje.Kao jedan od najnaprednijih aviona svoje generacije i proizveden u jednom od najskupljih regiona sveta, "rafal" nije jeftin.Sve popularniji avionIpak, bez obzira na cenu, ovaj avion je postao toliko tražen, da kompanija "Daso" možda neće biti u stanju da proizvede dovoljno letelica.A to bi moglo imati globalne implikacije za nacije koje žele da ojačaju svoje vazdušne snage usred sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku, ali koje žele da izbegnu političke veze vezane za kupovinu ruskih ili američkih borbenih aviona.Daso avijejšn „redovno ističe svoju sposobnost da isporučivanja borbenih aviona rafala potencijalnim kupcima samo tri godine od potpisivanja ugovora“, navodi se u analizi Međunarodnog instituta za strateške studije."Međutim, nedavni nalet kompanije u prodaji rafala mogao bi da učini tu 36-mesečnu posvećenost izazovnijom i čak može da ugrozi neke buduće poslove".Rafale je, osim Srbije nedavno naručilo osam nacija: Egipat, Grčka, Indija, Katar, Hrvatska, UAE i Indonezija, kao i francusko vazduhoplovstvo i mornarica.Do nedavno, prodaja "rafala" je bila slaba. Ali mnoge nacije pojačavaju svoje vazdušne snage.U svetu u kome su prodajom lovaca dominirali američki i ruski dizajni još od Drugog svetskog rata, francuski avioni su kupcima ponudili alternativu.Danas je "rafal" opcija za nacije koje ne žele politički i ekonomski prtljag koji dolazi sa kupovinom američkih i ruskih aviona kao što su F-35, F-16 i Su-35, Ili koje ne žele da zavise od jedne nacije koja će im obezbediti avione.Srbija menja migoveProcenjena vrednost srpske nabavke eskadrile od 12 aviona (10 jednoseda, dva dvoseda i opreme) je tri milijarde evra.Petar Vojinović, urednik portala "Tango Six", istakao je da je ratno vazduhoplovstvo rešilo problem lovaca modernizacijom postojećih MiG-29, dokupljivanjem, dobijanjem starih polovnih iz Rusije i Belorusije, ali je naglasio da su oni dosta unapređeni da bi mogli da obavljaju svoje redovne zadatke i ono što se od njih traži."Sadašnji lovci MiG-29, koliko god da su prilično dobro modernizovani, imaju svoj vek trajanja zbog starosti njihove strukture odnosno celokupnog aviona. I oni mogu da ostanu u službi negde do 2035-2037. godine, zavisi kako koji. I onda je pre nekoliko godina počela baš priča o nabavci višenamenskih borbenih aviona "rafal", koji su generacija iznad MiG-ova koje trenutno imamo. Oni su mnogo sposobni, ne mogu se porediti po kvalitetu", poručio je Vojinović za Tanjug.Hrvati kupili polovne avioneVojinović je objasnio da je Hrvatska nabavila isti tip aviona, takođe njih 12, ali polovne, koje je platila oko milijardu evra, a uzela je i simulator letenja."Francuska ponuda pokazala se najboljom jer za najpovoljniji iznos novca dobijamo najbolje ocenjen i opremljen avion", rekao je tada premijer Andrej Plenković.U hrvatskoj javnosti se, inače, povela polemika oko cene aviona, jer je prvobitno bila objavljena cena bez PDV-a.
Rafali zamenjuju migove: Evo šta mogu ovi avioni
Srbija od Francuske kupuje avione "rafal" sa namerom da zameni dotrajale "migove". Radi se o avionima koji su u svetu sve traženiji.
Vrati se na vest
37 Ostavite komentar