Zagrevaju se same od sebe: Da li ste čuli za ovakve kuće?

Kad već ne živimo u tropskim regionima, jasno je da na&scaron;e kuće, radionice i kancelarije tokom hladnih dana moramo da grejemo. A to se uglavnom radi uz pomoć fosilnih izvora energije, poput gasa ili nafte. U Nemačkoj se tako proizvodi skoro 80 odsto toplote. U proizvodnom procesu nastaje toliko mnogo &scaron;tetnih gasova da oni utiču na klimatske promene. Za 40 odsto svih emisija CO2 u 2023. zaslužan je upravo sektor nekretnina, pi&scaron;e Dojče vele.Kako onda zvuči ideja da se kuće uop&scaron;te ne greju &ndash; jer su same po sebi tople? Da u njima ne moramo da se smrzavamo? Upravo to je moguće u takozvanim pasivnim kućama.Kako funkcioni&scaron;u pasivne kuće?Pasivna kuća se tako zove jer joj (skoro) uop&scaron;te ne treba eksterna energija za grejanje. Kuća se praktično zagreva sama od sebe &ndash; dakle pasivno &ndash; i tu energiju, tj. toplotu zadržava. Koristi toplotu koja ionako nastaje sama od sebe. To je na primer toplota koja se proizvodi prilikom kuvanja, ili tu&scaron;iranja, ili energija koju &quot;proizvode&quot; električni uređaji, pa čak i tela stanara te kuće.Osim toga, mnogo toplote ulazi u kuću i kroz prozore kada je sunčano. Pasivne kuće su tako građene da ta toplota ostaje u kući. A &scaron;to manje mora dodatno da se greje, manja je i količina &scaron;tetnih gasova koji nastaju zbog grejanja. I, naposletku, valja u&scaron;tedeti i novac za zagrevanje objekta.Koliko energije u&scaron;tedi jedna pasivna kuća?Jedna pasivna kuća tro&scaron;i otprilike 90 odsto manje energije za grejanje od neke prosečne starije građevine &ndash; odnosno 75 odsto manje u poređenju s novogradnjom.U pravilu jedna pasivna kuća tokom godinu dana za grejanje ne potro&scaron;i vi&scaron;e od 1,5 litara nafte, odnosno 1,5 kubika zemnog gasa, po kvadratnom metru povr&scaron;ine. To je oko 15 kilovat-sati (kWh) zemnog gasa po kvadratu &ndash; godi&scaron;nje. &Scaron;to se tiče standardnih građevina, one potro&scaron;e i do deset puta vi&scaron;e energije za grejanje, u proseku oko 150 kWh po kvadratu.Drugim rečima: da bi se zagrejala jedna soba od 30 kvm u pasivnoj kući, i to u uslovima u kojima vladaju niske zimske temperature, potrebno je deset malih sveća ili četiri osobe koje se istovremeno nalaze u toj prostoriji.Kako tačno funkcioni&scaron;e pasivna kuća?Da pasivna kuća ne bi gubila toplotu, ona je veoma dobro toplotno izolovana. Ta izolacija &scaron;titi spoljne zidove od hladnoće koja vlada napolju, ali i od toplote tokom letnjih meseci. Prozorska stakla su trostruka, &scaron;to je posebno dobra izolacija.&Scaron;to se tiče novoizgrađenih pasivnih kuća, veliki prozori, odnosno staklene povr&scaron;ine, u pravilu su okrenuti prema jugu. Tako u kuće prodire vi&scaron;e Sunčeve toplote nego &scaron;to preko prozora iz kuće izlazi. Čak i tokom zime temperatura s unutra&scaron;nje strane prozorskog stakla u pravilu ne pada na vrednosti manje od 17 stepeni. Preko leta se koristi za&scaron;tita od sunca koja je instalirana s unutra&scaron;nje strane stakla, tako da sunčeva toplota ne zagreva prostorije, odnosno pasivnu kuću, prekomerno.Osim tog toplotnog izolacionog sloja, kompletna unutra&scaron;njost pasivne kuće mora biti prekrivena dodatnim hermetičkim slojem. Tako se sprečava prodor hladnog vazduha u kuću kroz fuge ili pukotine &ndash; a i izlaženje toplog vazduha iz kuće. Na prozorima i vratima tu funkciju obavljaju okviri koji imaju toplotno-izolacioni efekat.Jaka izolacija i hermetički sloj funkcioni&scaron;u poput termos-boce, koja i po nekoliko sati uspeva da održi toplotu tečnosti.Osim izolacije, za pasivnu kuću je neophodno i da ima dobar sistem ventilacije. Svež vazduh naposletku mora nekako da prodre u unutra&scaron;njost kuće, jer je građevina praktički hermetički zatvorena. Ali, ako se otvore prozori, onda tokom zime iz kuće izlazi previ&scaron;e toplote. Zato se instalira sistem ventilacije koji u kuću dovodi svež vazduh. U tom procesu moguće je i direktno filtriranje vazduha, da bi se sprečilo da u kuću prodru i neki zagađivači, poput čestica čađi ili polena. Spoljni vazduh se u unutra&scaron;njost kuće &scaron;alje pomoću takozvanih izmenjivača toplote. Istovremeno se tim kanalom iz kuće izbacuje potro&scaron;en vazduh, posebno onaj iz prostorija kao &scaron;to su kupatilo ili kuhinja, u kojima nastaje mnogo toplote. Topao kućni vazduh najpre zagreva hladni vazduh koji spolja pristiže u kuću, a onda ide napolje. Svež spoljni vazduh je tako postao topliji i ulazi u kuću.Tokom leta, taj sistem može da se podesi tako da se svež spoljni vazduh uop&scaron;te ne zagreva prilikom ulaska u kuću, odnosno da se čak hladi vazduhom koji napu&scaron;ta kuću. Osim toga je pametno i da se, kao i u drugim kućama, tokom noći otvore prozori da bi hladniji, odnosno svež, vazduh u&scaron;ao u kuću.Kakve pasivne kuće postoje?Porodične kuće ali i zgrade za vi&scaron;e porodica mogu da se grade kao pasivne kuće. Posebno su održive zgrade za vi&scaron;e porodica zato &scaron;to se u njima tro&scaron;i manja povr&scaron;ina po stambenoj jedinici. Kao pasivne kuće se &scaron;irom sveta sve če&scaron;će grade i kancelarijski prostori, &scaron;kole, crkve pa i upravne zgrade.Sistem &quot;vetrenja bez vetrenja&ldquo; od prednosti je kod zgrada koje se nalaze pored frekventnih saobraćajnica, zato &scaron;to tako mogu da se filtriraju &scaron;tetne materije, a da pritom u kancelarije ne ulazi i buka jer nema otvaranja prozora.Pasivne kuće, ba&scaron; kao i druge kuće, mogu da proizvode i sopstvenu obnovljivu energiju, posebno preko solarnih elemenata. Mogu da se instaliraju i geotermalni sistemi, kako bi se proizvodila na primer topla voda za tu&scaron;iranje. U Nemačkoj se pasivne kuće koje proizvode vi&scaron;e energije nego &scaron;to potro&scaron;e nazivaju &quot;pasivne kuće plus&ldquo;. A one koje proizvode znatan &quot;vi&scaron;ak&ldquo; energije imaju oznaku &bdquo;premijum&ldquo;.U načelu je moguće čak i staru gradnju pretvoriti u pasivnu kuću. Ali, u tom slučaju su tro&scaron;kovi kompletne promene dosta veliki, a čitav projekat vrlo zahtevan. No, pojedine komponente pasivnih kuća mogu da se koriste i za toplotnu sanaciju starijih građevina s ciljem efikasnijeg kori&scaron;ćenja energije.

Zagrevaju se same od sebe: Da li ste čuli za ovakve kuće?

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

17 Ostavite komentar

Zagrevaju se same od sebe: Da li ste čuli za ovakve kuće?

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

17 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest