Stvara se četvrta svetska velesila

Da budemo precizniji &ndash; centar sveta. Kina i Indija su mesta gde su nastali prvi proboji u civilizaciji, a sada je situacija takva da je Indija zemlja sa najvećim privrednim rastom od &quot;velikih zemalja&quot;, čak 8,4 odsto, &scaron;to je vi&scaron;e od pet procenata koje Kinezi jedva postižu posle usporavanja pre nekoliko godina.Da sve bude jo&scaron; impresivnije, Indija će do 2030. postati treća najveća ekonomija sveta, posle Kine i SAD, dok će 2075. ovim tempom stići i do drugog mesta, ispred Sjedinjenih Američkih Država.Posle svega ovoga stiže i najfrapantniji podatak, a to je da je Indija u 2024. godini postigla nezamislivo &ndash; svega jedan procenat njenog stanovni&scaron;tva sada živi ispod granice siroma&scaron;tva od 2,15 dolara dnevno. To je uspela uprkos klasičnim ekonomskim teorijama koje kažu da je za &quot;beg iz siroma&scaron;tva&quot; neophodna industrijalizacija i prelazak ljudi iz sela u gradove, kao u Britaniji u 19. veku ili u Kini na prelazu u 21. vek.Goldman Sachs u svom izve&scaron;taju navodi kao prednosti Indije sledeće stavke: rastuća populacija, kapitalne investicije i sve veća produktivnost radnika, ali i opadajući broj izdržavanih lica. Ekonomista specijalizovan za Indiju Santanu Sengupta naveo je u svojoj analizi i da će u naredne dve decenije Indija imati jedan od najnižih odnosa izdržavanih lica u odnosu na zaposlene među regionalnim ekonomijama.Ako uporedimo ove brojke sa podacima od pre tačno 30 godina videćemo da je 1995. skoro 50 procenata stanovnika Indije živelo u apsolutnom siroma&scaron;tvu. Tada je broj siroma&scaron;nih Indijaca prema&scaron;ivao celokupno stanovni&scaron;tvo koje je živelo u državi 1947. godine, kada je stekla nezavisnost i zbacila britansku vlast. To se nazivalo endemičnim indijskim nedostatkom progresa i zatvorenom petljom siroma&scaron;tva.Smanjenje na ispod jednog procenta je začuđujuće jer prkosi dvema ekonomskim teorijama koje su na Zapadu važile veoma dugo: prva je da se beg iz siroma&scaron;tva može desiti samo uz snažnu industrijalizaciju i preseljenje stanovnika sa sela u grad, uz zamenu poljoprivrede industrijskom proizvodnjom, a druga je da se beg iz siroma&scaron;tva de&scaron;ava kada se na trži&scaron;te rada masovno uključe žene.Brojke, pak, pokazuju da je 40 odsto indijskog stanovni&scaron;tva i dalje zaposleno u poljoprivredi, a da je procenat žena koje su u radnom odnosu svega 20 odsto. Od ljudi koji su napustili siroma&scaron;tvo, u kineskim istraživanjima oko 37 odsto je pre&scaron;lo iz poljoprivrede u neku drugu privrednu granu, u Meksiku je taj procenat bio deset, dok je u Južnoj Africi svega sedam odsto.Ove cifre su impresivne jer pokazuju da Indija izlazi iz siroma&scaron;tva, a da ne menja ni strukturu svoje privrede (poljoprivreda je i dalje zanimanje većine), ni sociolo&scaron;ke obrasce &ndash; Indijke su i dalje u četiri petine slučajeva domaćice.Ovo je u o&scaron;troj suprotnosti sa istočnom Azijom gde su žene preuzele mnoge pozicije u sektoru rada, ali istovremeno i postale manje zainteresovane za brak i decu &ndash; &scaron;to se odražava u minijaturnim natalitetima Kine, Južne Koreje ili, pak, Japana.To ne znači da u Indiji ne nastaju megalopolisi i da se ljudi ne sele u gradove, ali, po analizi The Economista, migracija u gradove je takođe možda pomogla povećanjem vrednosti oskudice seoske radne snage, podizanjem plata za ljude koji su ostali na selu. Dodajmo tome da je u Indiji tokom proteklih nekoliko godina izvr&scaron;ena najveća reforma vodovodne mreže, u kojoj je skoro svako domaćinstvo sada dobilo tekuću pitku vodu. I to je sigurno doprinelo ostanku u poljoprivrednom sektoru.Indija je, dakle, uspela da se visoko digitalizuje, ali istovremeno i da sačuva poljoprivredni sektor i stanovnike na selu. Struktura porodice i dru&scaron;tveni obrasci (nije za čuđenje imajući u vidu tradicionalističke vizije premijera Narendre Modija) ostali su isti. A zemlja se i&scaron;čupala iz kandži siroma&scaron;tva. Ovaj primer se sada izučava u &scaron;kolama ekonomije jer pokazuje da je moguće ne napraviti zakrčene megalopolise i promeniti dru&scaron;tveno tkivo neke zemlje, a opet postići impresivne ekonomske rezultate.Sledeće? Narednih 20 godina predstavlja vremenski prozor u okviru kojeg bi Indija trebalo da pro&scaron;iri proizvodne kapacitete, trži&scaron;te usluga i infrastrukturu, navodi Sengupta.Možda je upravo Modijeva ideolo&scaron;ka pozadina bila pokretačka sila. On je 2022. godine proklamovao da je sledeći cilj &quot;dekolonizacija indijskog uma&quot; i lansirao ideju &quot;Akhand Bharat&quot;: nepodeljene ili Velike Indije. Počeo je sve če&scaron;će Indiju da zove Bharat i govorio da je Indija jedna od najvažnijih svetskih civilizacija, pa da kao takva treba da bude i svetska politička velesila &ndash; uz SAD, Kinu i Rusiju, i ekonomska sila, ne menjajući svoju srž.Bilo kako bilo, Indija je postala ne&scaron;to sasvim unikatno u istoriji svetske ekonomije i ovaj primer će svakako biti analiziran, ako ne i kopiran.

Stvara se četvrta svetska velesila

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

42 Ostavite komentar

Stvara se četvrta svetska velesila

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

42 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest