Evropa se ozbiljno naoružava – a ko će to da plaća?

Oko 800 milijardi evra trebalo bi da bude izdvojeno za &quot;ponovno naoružavanje Evrope&quot;, kazali su predstavnici država Evropske unije na vanrednom samitu 6. marta 2025. u Briselu. Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, uskoro će izneti detalje o tome kako bi sve trebalo da se finansira, pi&scaron;e Dojče vele.Za sada izgleda da će se većina paketa od 800 milijardi evra, tačnije 650 milijardi, prikupiti kroz nova zaduživanja pojedinačnih država Evropske unije, a ne kroz zajedničke dugove. Preostalih 150 milijardi trebalo bi da dođe kroz kredite osigurane iz budžeta EU &ndash; &scaron;to je već približavanje konceptu zajedničkog zaduživanja.Neograničeno zaduživanjeFridrih Merc, verovatni budući kancelar Nemačke, već je napravio presedan. Iako je dugo bio protiv novih zaduživanja, sada se zalaže za neograničeno zaduživanje u svrhu naoružavanja. &quot;&Scaron;ta god da je potrebno&quot; (Whatever it takes), rekao je Merc.Da bi i druge zemlje EU postupile na sličan način, Fon der Lajen planira da aktivira &quot;klauzulu izuzetka&ldquo;. &quot;To će omogućiti državama članicama da značajno povećaju svoje tro&scaron;kove za odbranu&ldquo;, rekla je jo&scaron; na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru ove godine.&quot;Klauzula izuzetka pomaže da se ovi izdaci usklade sa Paktom o stabilnosti i rastu&ldquo;, obja&scaron;njava Jirgen Mates, stručnjak za međunarodnu ekonomsku politiku i finansijska trži&scaron;ta pri Institutu nemačke privrede (IW).Pakt postavlja jasne granice za državnu zaduženost (60 procenata bruto domaćeg proizvoda - BDP) i budžetski deficit (3 procenta) za 20 zemalja evrozone. Međutim, mnoge države evrozone su već znatno zaduženije.Ako se te zemlje uskoro dodatno zaduže, Brisel će &quot;zažmuriti na oba oka&ldquo;, umesto da preti sankcijama kao ranije. Setimo se Portugalije i Grčke.Razlike u kamatama kao znak upozorenjaUnutar EU, ovakva politika daje državama vi&scaron;e manevarskog prostora. Međutim, pitanje je kako će finansijska trži&scaron;ta reagovati.Investitori prate kreditni rejting zemalja, koji procenjuju specijalizovane agencije. Lo&scaron;iji rejting znači skuplje kredite.U evrozoni, Nemačka plaća najniže kamate na svoje dugove. Razlika u kamatama u odnosu na druge zemlje naziva se &bdquo;spread&quot;. Italija trenutno plaća 1,2 procentna poena vi&scaron;e od Nemačke. Tokom dužničke krize 2010. godine, ta razlika je bila jo&scaron; manja, ali je ubrzo porasla na skoro 5 procentnih poena. Za Portugaliju i Grčku, razlika je bila jo&scaron; veća.&Scaron;to su kamate vi&scaron;e, to država ima manje sredstava za druge prioritete, poput investicija, obrazovanja ili penzija. Ove razlike mogu ugroziti stabilnost evrozone, kao &scaron;to se desilo tokom pomenute dužničke krize.Jo&scaron; nije jasno kako će novo zaduživanje za odbranu uticati na &quot;spread&quot;, kaže Mates.Pouke iz dužničke krizeRizik ipak postoji. Mates zato upućuje na instrument iz vremena dužničke krize. Evropskim stabilizacionim mehanizmom (ESM) tada je stvoren za&scaron;titni fond u iznosu od nekoliko stotina milijardi evra kako bi se evrozoni pomoglo da prebrodi oluju.Mates vidi ESM i u budućnosti kao &quot;sigurnosnu rezervu&ldquo;. &quot;Zato se njegova slobodna sredstva ne smeju neprimereno koristiti za odbrambene tro&scaron;kove.&quot;Vreme za evroobveznice?Veliki izdaci, veliki rizici &ndash; da li je sada pravo vreme za zajedničko zaduživanje, tj. evroobveznice?Princip je sledeći: ako se Evropljani zajednički zadužuju, uslovi su za većinu zemalja povoljniji nego kada bi se zaduživale pojedinačno. Oni profitiraju od dobre kreditne sposobnosti &bdquo;bogatijih&ldquo; zemalja &ndash; koje bi u krajnjem slučaju preuzele odgovornost za celokupan dug.Ova tema godinama deli EU. Severnjaci (Nemačka, Austrija, Holandija, Finska itd.) zameraju južnjacima (Francuska, Italija, &Scaron;panija, Portugalija, Grčka itd.) nedisciplinu u budžetskoj politici i odbijaju da daju garancije za njihove dugove.Pravo EU takođe zabranjuje da jedna zemlja odgovara za dugove druge. Tako stoji u &bdquo;Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije&ldquo;, član 125.Tako da ako bi se evroobveznice koristile za finansiranje odbrane, bila bi potrebna izmena ugovora EU. To ne bi samo dugo trajalo, već bi zahtevalo i jednoglasnost. Pitanje je da li je to realno.Zajednički dugovi već postojeMeđutim, već postoje isprobani oblici zajedničkog zaduživanja, iako s ograničenom odgovorno&scaron;ću.Na primer, paket podsticaja od 750 milijardi evra koji je EU uspostavila tokom pandemije koronavirusa. Tada se, 2021. godine, EU prvi put zadužila kao zajednica. Odgovornost pojedinačnih zemalja ograničena je na njihov udeo u budžetu EU. Za Nemačku bi to bilo oko jedne četvrtine sume.Takođe, već pomenuti za&scaron;titni fond ESM i njegov prethodnik EFSF bili su oblici zajedničkog duga.Neophodno, neverovatno, svrsishodno?&quot;Da li će zajedničko zaduživanje postati neophodno, tek treba da se vidi&ldquo;, kaže finansijski stručnjak Mates iz IW.Ekonomista Klemens Fuest, predsednik Minhenskog ifo instituta, smatra pak &bdquo;veoma neverovatnim&ldquo; da će se tro&scaron;kovi odbrane finansirati zajedničkim dugovima.Ovaj instrument je &quot;neprikladan, jer su odbrambeni izdaci nacionalni tro&scaron;kovi i jer bi prvo trebalo razviti koncept za odbrambenu politiku Evropske unije, a sada je potrebno delovati brzo&quot;, rekao je Fuest u mejlu za DW.Jens Bojzen-Hogrefe, zamenik direktora odeljenja za ekonomsku analizu pri Institutu za svetsku ekonomiju u Kilu (IfW), smatra da bi zajednički dugovi bili &quot;svrsishodni&ldquo; ako bi se njima finansirali zajednički vojni zadaci. Međutim, &quot;nije jasno da li bi sve zemlje EU ispunile zajedničke odbrambene obaveze, odnosno da li bi to učinile u narednim godinama.&ldquo;Preporučljivo bi bilo kreirati mehanizam u kojem bi mogle učestvovati i zemlje van EU, poput Velike Britanije ili Norve&scaron;ke. Takođe, odluke bi trebalo donositi bez uslova jednoglasnosti, kako na primer Mađarska ne bi mogla vetom sve da blokira, kaže Bojzen-Hogrefe. Evropska razvojna banka (EIB), koja pripada svim zemljama EU, mogla bi da igra &quot;značajnu ulogu&ldquo; u finansiranju odbrambenih projekata.

Evropa se ozbiljno naoružava – a ko će to da plaća?

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

6 Ostavite komentar

Evropa se ozbiljno naoružava – a ko će to da plaća?

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

6 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest