Promena pola u Srbiji

2009. godine obavljeno je sedam operacija promene pola, koje su građanima Srbije dostupne po simboličnim cenama, jer intervenciju ne plaćaju, već samo "pokrivaju" troškove materjala.

Cena promene pola u Srbiji višestruko je manja, a kvalitet, tvrde stručnjaci, nesporan, zbog čega je beogradski tim za transeksualnu hirurgiju popularan u svetu, pre svega, u zemljama regiona.

Promenom pola menja se i socijalni identitet, što iziskuje zamenu ličnih dokumenata. Iako ta oblast nije uređena posebnim zakonom, u Ministarstvu unutrašnjih poslova navode da građani od promene pola u registrovanog u matičnoj knjizi imaju rok od 15 dana da izvade novu ličnu kartu.

"Najstariji pacijent koji je kod nas promenio pol imao je gotovo 50 godina, ali se za tu operaciju u drugim zemljama odlučuju i stariji od njega", rekao je Tanjugu urolog Miroslav Đorđević, član beogradskog tima za transeksualnu hirurgiju.

Granica u godinama kada pacijenti dolaze na operaciju pola, primetio je Đorđević, pomera se naniže, pa se psiholozima, psihijatrima i seksolozima javljaju sve mlađe osobe, koje smatraju da boluju od poremećaja polnog identiteta.

"Promeni pola u poslednje vreme pribegava sve mlađa populacija između 18 i 30 godina. U razgovoru sa njima vrlo često dođemo do podatka da se oni od ranog detinjstva osećaju kao pripadnici onog drugog pola", precizirao je on, napomenuvši da se na takav hirurški zahvat čeka dok pacijent ne izađe iz puberteta.

U većini zemalja maloletnicima nije dozvoljeno da promene pol, a takvu operaciju osobama mlađim od 18 godina odobravaju Španija, Australija, Holandija i Nemaćka.

Đorđević je kazao da je u početku bilo više osoba koje su iz muškog "prelazile" u ženski pol, ali je sada situacija potpuno izjednačena.

Prva faza promene pola je odlazak kod psihijatra.

"Razgovori sa psihijatrom koji predhode operaciji mogu trajati nekoliko godina, sve dok lekar ne utvrdi da li pacijent zaista ima poremećaj polnog identiteta", naveo je Đorđević.

Pacijent, potom, odlazi kod endokrinologa i počinje se sa hormonskom terapijom, koja je doživotna i iziskuje redovne kontrole.

Promena pola ne može se obaviti bez pisma saglasnosti psihijatra i endokrinologa, ukazao je on.

Operacija promene pola je izuzetno komplikovana, a koliko će trajati, dodao je Đorđević, zavisi od toga da li ženske genitalije treba rekonstruisati u muške, što je teže, ili obrnuto.

Operacija traje između pet i 10 sati, a sagovornik Tanjuga je napomenuo da je ponekad za "definitivnu promenu pola" potrebno obaviti i više zahvata.

"Na 100.000 stanovnika od dve do četiri osobe promene pol. To su podaci iz sveta koji važe i za Srbiju", naveo je Đorđević, podsetivši da je prvu promenu pola u zemlji obavio 1989. godine Sava Perović.

Beograd je jedan od najprizantijih centara svetu kada je reč o promeni pola, ocenio je on, istakavši da pacijenti sa prostora bivše Jugoslavije uglavnom dolaze u Srbiju na operaciju.

"Značajan broj pacijenata traži da se operiše u Srbiji, razlog nije samo cena, već i kvalitet, a beogradski tim za transeksualnu hirurgiju jedan je od vodećih u svetu", rekao je Đorđević.

U Americi promena pola košta od 15.000 do 50.000 dolara, dodao je on, ali nije precizirao koliko takva intervencija košta u Srbiji.

Nezvanično, promena pola, koja je zakonom definisana kao vanstandardna usluga, što znači da pacijent snosi troškove, za građane Srbije košta oko 500 evra, a za strance četiri puta više.

Od Ministarstva zdravlja je za obavljanje te operacije dozvolu je dobila Ginekološko-akušerska klinika "Narodni front", a Đorđević je ukazao da pacijenti iz Srbije pokrivaju samo troškove potrošnog materijala.

"Promena pola je tabu tema, pre svega zato što ljudi nisu spremni da shvate da nije reč o hiru, već o zdravstvenom problemu, što je osnovni i jedini razlog za promenu pola. Međutim, u poslednje vreme se menja odnos prema tom problemu", zaključio je Đorđević.

U svetu je prva operacija promene pola napravljena 1950. godine, a pojedina istraživanja govore da poremećaj polnog identiteta može imati i genetsku predispoziciju.

Za promenu pola u dokumentima neophodna je lekarska potvrda, prvo se menja status u krštenici, a na osnovu toga lična karta, pasoš, zdravstvena knjižica, vozačka dozvola…

U Sekretarijatu za upravu Beograda, Tanjugu je rečeno da postupak unošenja podataka o promeni pola u lična dokumenta nije regulisan zakonom, ali da je kroz praksu, ipak, ustanovljena izvesna procedura.

Gradski sekretar za upravu Milan Brkljač je napomenuo da su takvi zahtevi, zasad, retkost.

"Matičaru se u tim slučajevima, uz zahtev za unošenje ispravke u matičnu knjigu o promeni pola, imena i matičnog broja, dostavlja i potvrda lekara da je operacijom izvršena promena pola", objasnio je Brkljač.

Objedinjene evidencije nema, a prvi slučaj pravne promene pola zabeležen je 1992. godine na opšstini Savski Venac. Ni izdavanje biometrijskih dokumenta osobi koja ja promenila pol nije regulisano posebnim zakonom, pa za njih važe ista pravila kao i za druge građane.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova napominju da te osobe, s obzirom da se sa promenom pola menja i matični broj, nova dokumenta moraju izvaditi najkasnije 15 dana pošto promene podatke u matičnoj knjizi rođenih.