Verenik joj je pucao u glavu, pa izvršio samoubistvo; srpska glumica: "Nisam mogla da predvidim"

View this post on Instagram

A post shared by Ivana Panzalovic actress (@panzalovicivana)

Od tog događaja prošlo je četiri i po godine, ali neke rane još nisu zarasle. Uporedo sa oporavkom, i fizičkim i mentalnim, zaigrala je u pozorištu s koleginicom Milicom Milšom, a zahvaljujući toj saradnji i prijateljstvu sa njom i njenim suprugom, scenaristom Žarkom Jokanovićem, dobila je ulogu u trećoj sezoni serije “Igra sudbine".

"Žarko poznaje moj glumački senzibilitet i mene privatno, pa je ulogu psihoterapeuta Sare Berger pisao namenski za mene i veoma sam joj se obradovala. Ona je spoj nekoliko terapeuta koje sam posle tragedije promenila dok nisam uspela da pronađem pravog. Za određena životna pitanja nije dovoljna autosugestija, koliko god da se trudite da se izborite sami sa sobom. Ponekad je to uzaludno, čak i ukoliko ste svesni problema i imate želju da ga rešite. U tom slučaju, psihoterapija je najbolji izbor. Meni su terapije pomogle da se osećam pre svega najbolje moguće, a s vremenom su poslužile i za građenje lika."

Životno iskustvo glumca, uverena je, veoma je značajno za njegov rad, ali samo pod uslovom da se sam sa sobom oseća dobro.

"Oporavak je bio veoma naporan i iscrpljujuć, ali mi je želja da budem dobro i vratim se normalnom životu bila vodilja. Sad sam odlično i radujem se svakoj novoj ulozi. Drago mi je što ljudi sve otvorenije govore o načinima samopomoći i što psihoterapija više nije tabu tema. Nekad su oni kojima je bila potrebna stručna pomoć bili stigmatizovani, ali su se vremena, na sreću, promenila. Važno je razgovarati, razmenjivati iskustva. Meni to nikad nije predstavljalo problem, iako ne volim da delim savete, radije ljude uputim na pravu adresu", rekla je za domaće medije.

Tokom rehabilitacije nijednog trenutka nije bila usamljena, najveća podrška bili su joj roditelji i sestra, kao i brojni prijatelji i kolege.

"Danas znam da imam mnogo bliskih ljudi na koje mogu da se oslonim i za koje verujem da će uvek biti uz mene, naravno i ja uz njih. Postoji pregršt loših scenarija svuda oko nas, redovno se u crnim hronikama pojavljuju užasne vesti i svaki put me zastraši kad čujem da se dogodilo nešto slično onome što se desilo meni. Nemam čarobni savet kako to izbeći, osim one narodne “triput meri, jednom seci”. Žene treba mnogo da vode računa o sebi, na svakom koraku i u svakom trenutku."

Ranjavanje nije ostavilo posledice na njene kasnije odnose sa muškarcima jer smatra da je to bio usamljeni slučaj.

"Nisam mogla da ga predvidim, a ako je možda i bilo pokazatelja, nisam ih uočila. Ni najmanje ga ne projektujem na druge ljude. Uostalom, radila sam na tome da se osećam stabilno i sigurno i posle skoro pet godina imam utisak mnogo veće vremenske dinstance, kao da se tako ružne stvari nisu desile meni nego nekome drugom. Danas živim sasvim mirno i srećno. Emotivno sam ispunjena, imam divnog partnera. Zajedno smo nešto više od dve godine, nije iz mog posla, ali mi je velika podrška, baš kao i ja njemu."