Goran Bregović: "Jugoslaviji nije bilo spasa"; Kako je lepo da neko zarađuje bakšiš od mojih pesama

Na samom početku razgovora otkrio je da li ga je rokenrol umorio, pa se zbog toga okrenuo drugim pravcima

"Nisam ja bio umoran od rokenrola, ja sam bio umoran od toga da budem Goran Bregović. Sve ono što sanjaš, da si bogat i da te sve ribe hoće, nakon nekoliko godina ti dosadi. Pogotovo kad se Jugoslavija raspala. Svirao sam pred rat u Sremskoj Mitrovici, tamo su srpske zastave bile po dubini dvorane, posle u Vukovaru, isto zastave... Ima i po drugim mestima okupljanja za zastave, nije rokenrol za to", rekao je Bregović.

O Jugoslaviji

Na pitanje da li se oseća odgovornim što je bio deo jugoslovenske elite, a nije mogao da spasi Jugoslaviju, Bregović odgovara: "U tom smislu u kojem sam ja bio Jugosloven bili smo svi. Što je zapravo Jugoslavija? Svako ko je imao rođaka u Beogradu, Skoplju ili Splitu bio je Jugosloven. Hteo sam da zadržim prijateljstva. Ne mislim da sam ja trebao da spašavam Jugoslaviju niti je Jugoslaviji bilo spasa, ali na toj emotivnoj teritoriji, ja sam još uvek tu", kaže muzičar.

Goran Bregović: Da Tito nije propustio priliku, ne bi ni bilo rata

O kombinaciji folka i roka

"Ti ne možeš da izbegneš svoj folklor. Čovek je imao muziku pre nego što je znao da govori, pe nego što je znao za religiju, a kamoli politiku. Mene sasvim dobro razumeju i na Islandu i u Sibiru. Rok je za mene samo odeća - ovo što danas radim nije ništa manje rokenrol nego ovo pre", odlučan je Bregović.

O panku

Tedeski je potom otvorio pomalo bolnu temu za Bregovića, upitavši ga kako je doživeo pank, post pank i novi talas, uz sve urbane legende o promeni frizure, produciranje Idola... Da li se uplašio od dolaska panka?

"Trubački orkestri su vrlo slični panku - sviraju neškolovani muzičari na starim vojnim instrumentima koje je nemoguće doštimati. Pank smo voleli, jer je bio muzika, ali i ludilo. Bilo bi šteta da kuvanje i seks postanu profesionalni, pa tako i muzika. Muzika je zaslužila to. Pank je bio gotov s God Save the Queen, pesmom koju je producirao producent Eltona Džona, seo je, naštimao ih, vokal nije bio falš. To je bio kraj panka', rekao je Bregović.

Novi talas s Bijelim dugmetom - nepotreban

Priznao je da je eksperiment Bijelog dugmeta s novim talasom bio nepotreban.

"Tad smo se gurali da budemo mlađi nego što jesmo. Svi su gurali novi talas, gomila netalentovanih muzičara se tu progurala, ali sam znao da će oni talentovani uspeti. Zato mislim da je Doživeti stotu najlošiji album Bijelog dugmeta. Moja tri zadnja albuma su kompozitorski najzrelija, ovaj Tifin i dva Alenova. Ali u međuvremenu, rokenrol je izgubio značaj", zaključuje muzičar.

Goran Bregović: "Bilo je bolje da završim u 'jaguaru' nego u ludnici"

"Tri pisma iz Sarajeva"

Bregovićevo poslednje delo se zove Tri pisma iz Sarajeva, a komponovano je za tri violine i ima jevrejske, muslimanske i evropske uticaje.

Tedeski je želeo da sazna Bregovićev pogled na Sarajevo i ne bi li bilo bolje da je Sarajevo "balkanski Berlin" u kreativnom smislu, a non-stop ga vučemo u paralelu s Jerusalimom gde nikad nema mira.

"Bilo je neminovno da imamo tu strašnu istoriju. Sarajevo je metafora. Ono što smo videli devedesetih u Sarajevu, to vidimo na celom svetu, to da će komšije pucati jedan na drugoga. Na poslednjoj ploči Bijelog dugmeta sklopio sam Tamo daleko i Lijepu našu. Na ovim prostorima to zvuči kao neki Frankenštajn, ali pronađi i poslušaj grčku verziju. Taj prelaz s molskog na durski zvuči tako prirodno, kao da je to oduvek bila jedna pesma."

"Po meni se ništa neće zvati"

Na pitanje kako danas gleda na proročanstvo iz njegovog stiha Po meni se ništa neće zvati, Bregović odgovara: "Danas kad čujem kako Cigani sviraju Đurđevdan ili Kalašnjikov, pomislim kako je lepo da od toga neko zarađuje bakšiš. To mi je dovoljno - da znam da je neko zaradio bakšiš svirajući moje pesme", kaže on.