On voli da kosi: Ne štedi svoje, a ni tuđe livade, kod ovog mladića ne štrči ni travka

"Znam da moji vršnjaci možda imaju neke modernije i ekcentričnije hobije, ali za mene je ručno košenje broj jedan. Tu vam rade svi mišići, bolje je od svake teretane. Kad sam bio mali rekli su mi da imam urođen talenat i zato nisam odustao. Otac mi je pokazao prve poteze, a onda sam iskustvo sticao kroz vežbanje", kaže za RINU Vuk.

Redovan je gost na svim takmičenjima kako u našoj zemlji, tako i u susednim. Pritom, ne samo da je gost, već se skoro uvek kući vrati i sa nekom od medalja. Sa 19 godina postao je najmlađi pobednik u istoriji Kosidbe na Rajcu, a spreman je i ove godine da ukrsti kosu sa ostalim takmičarima.

"Da biste ušli u formu, mora košenje i da se vežba. Dok trenerim pokosim i svoje, ali i tuđe livade. Manifestacija na Rajcu za nas je kao kosački Vimbldon, kad tu pobedite jasno je da ste dobri u ovoj veštini", kaže ovaj mladi kosač.

Kvalitetan alat je najbitniji, kosa mora biti dobro naoštrena, a prvi zamah je ključan.

Foto:RINA/Privatna arhiva

"Desnom nogom idete napred, pa malo zamahujete iz kuka, malo iz ramena. Najviše treba da kosite ovim središnjim delom, a ne vrhom kose. Brus za pojasom neizostavan je detalj, jer kosa mora stalno da se oštri, da bi trava bila dobro pokošena. To je prirodni kamen koji služi za oštrenje, nasloni se na kosu i usko povlači, ali morate paziti da se ne posečete. Trava na Rajcu je tvrda i jaka i ako se niste dobro naoštrili, nema pobede", otkriva Vuk.

Svoj talenat imao je od koga da nasledi, otac Radoslav kaže da je nijedna livada u sjeničkim sleima odakle je rodom, nije ostala nepokošena njegovom rukom.

"U našim stočarskim krajevima kosidba je bila jedan od najvažnijih poslova. U stara vremena skupljali smo se na mobama. Solidarisali smo se i pomagali jedni drugima", rekao je Radoslav i dodaje da su kosidbe i danas prilika da se ljudi okupe, druže i prisećaju starih vremena nebitno da li žive u selu ili u gradu.