Stvari koje ne bi postojale u sadašnjem obliku da nema GMO-a

GMO kakav danas poznajemo postoji tek nekoliko decenija, ali tokom tog vremena počeo je da se koristi u gotovo svim industrijama.

Današnje genetski modifikovane organizme možemo pronaći u svemu, od pamuka do gaziranih pića, a da ga nema, ne bismo imali neke od svakodnevnih stvari:

Sve lubenice koje danas jedemo su proizvod pripitomljavanja i jednog od najranijih oblika modifikacije gena među usevima

Prve modifikacije, u najširem smislu termina GMO, odvijale su se na farmama. Naime, odabirom određenih osobina, kao što su veći plodovi, više semena i življe boje, poljoprivrednici su probirali gene za određene useve. Tako je i današnja lubenica mnogo drugačije od one iz 17. veka.

Pre trista godina seljaci i naučnici su počeli unakrsno da uzgajaju nove vrste biljaka pomoću dve 'roditeljske biljke' koje inače ne bi došle u dodir u prirodi. Tako smo dobili krompire i mnoge različite vrste bobičastog voća.

Kukuruz je pripitomljen pre stotinu godina, ali ono što jedemo danas je dodatno izmenjeno s genima živih organizama koji nisu iz biljnog sveta.

Kukuruz, najčešće uzgajan usev u SAD, modifikuje se na dva načina: ili dodavanjem gena iz Bacillus thuringiensis bakterije, kako bi se odbili brojni insekti koji su ljubitelji kukuruza, ili genima iz Agrobacteriuma, čime postaje otporan na sredstvo za uništavanje korova - raund ap.

A današnji kukuruz koristi se za proizvodnju svega; od kukuruznog sirupa koji se nalazi u gaziranim pićima do većine slatkiša, pri čemu je čak 92 odsto svih useva genetski modifikovano.

Devedesetih godina prošlog veka papaja bi iščezla s Havaja da nije bilo GMO-a

Useve papaje na Havajima pre 20 godina napao je virus kogjisu prenosili insekti. Kako bi rešili taj problem, naučnici su u DNK papaje dodali bezopasan gen zahvaljujući kojem je voće dobilo imunitet na navedeni virus, a do danas je oko 77 odsto svih papaja s Havaja proizvedeno genetskim inženjeringom.

Soja je genetski modifikovana otprilike u isto vreme kad i kukuruz i druge žitarice, kako bi se oduprle herbicidima poput raund apa

Soja kao da je ovih dana svuda i nemoguće ju je izbeći. Neko vreme su je stavljali na pijedestal zbog njenih dobrobiti, no onda je otkriveno da je većina (čak 94 odsto) američke soje proizvedeno uz pomoć GMO, što je mnoge 'spustilo na zemlju' i nateralo da preispitaju njen značaj.

GMO pamuk počeo je da se koristiti u isto vreme kad je modifikovana soja i kukuruz, ali on ne dobija ni blizu istu količinu pažnje.

GMO se ne nalazi samo u hrani koju jedemo, on je i u biljkama koje nosimo na sebi. Naime, neke su biljke pamuka genetski modifikovane kako posebna vrsta crva (ljubitelja ove biljke) ne bi uništila useve, dok je s drugima učinjeno isto kako bi bile otporne na sredstva za uništavanje korova.

Zanimljivo je da je čak oko 94 odsto američkog pamuka genetski modifikovano, piše "Biznis insajder".

Od 2005. godine u Americi je dozvoljena genetski modifikovana šećerna repa

Većina šećera koji konzumiramo dolazi iz jednog od ova dva izvora: šećerne trske ili šećerne repe, a potonja je 'uređena' tako da bude otporna na raund ap, čiji je glavni sastojak koji ubija korov - glifosat.

Oko 95 odsto američkih useva šećerne repe nastalo je kao rezultat GMO od 2010. godine, što čini oko 52 odsto svog šećera proizvedenog u Americi.