Da li dečaci treba da budu dečaci, a devojčice - devojčice?

Kanadski bračni par Viterik nedavno je privukao međunarodnu pažnju zbog odluke da svoje novorođenče nazvano Storm odgaja kao rodno neutralno, odbivši da bilo kome, čak i najužoj rodbini, otkrije njegov pol.

“Svi prvo pitaju da li ste dobili dečaka ili devojčicu, ali ako zaista želite da upoznate nekoga, ne pitate šta ima među nogama”, izjavila je mama Keti Viterik.

Ni "on" ni "ona", već "ono"

Ono što je iznenadilo Kanadu i mnoge druge, u Švedskoj je praksa u javnim dečjim vrtićima poput “Nicolaigardena” i “Egalie” u Stokholmu, gde država eksperimentiše s rodnom neutralnošću.

Godine 1998. parlament je obavezao škole da se bore protiv rodnih stereotipa i tražio dodatno obrazovanje za osoblje u vrtićima kako bi što uspešnije približili deci ideju jednakosti. Deca se igraju lutkama bez naglašenih seksualnih atributa, izbačene su ružičasta i plava boja, a umesto bajki poput “Pepeljuge” koje pothranjuju rodni stereotip, slušaju priče o homoseksualnim i lezbijskim parovima, usvojenoj deci i samohranim roditeljima.

Za razliku od drugih zemalja, gde je vaspitačica u dečjem vrtiću isključivo žensko zanimanje, u Švedskoj je 30 posto vaspitača. Umesto reči “devojčica” i “dečak”, tamo decu od 1 go 6 godina starosti uče da koriste neutralnu “prijatelj”, a umesto zamenica “han” i “hon” (on i ona) od prošle godine uvedena je neutralna 'hen' (ono) pozajmljena iz finskog jezika. Iako je “hen” izazvala mnogo negativnih reakcija, a romanopisac i novinar Jan Gilou optuživao feministkinje da žele da unište jezik, reč se već odomaćila u Riksdagu (švedskom parlamentu) i vodećem listu "Aftonbladet".

Da li dečaci uopšte treba da budu dečaci, a devojčice devojčice, pitaju Šveđani, koji su na Svetskom ekonomskom forumu 2010. zajedno s još tri nordijske zemlje proglašeni prvim u svetu po pitanju rodne jednakosti i pionirima u legalizaciji homoseksualnih veza. Kada je sedamdesetih godina prošlog veka švedska vlada počela da aktivno promoviše ženska prava, feministkinje nisu ni slutile koliko će to daleko dogurati: u Riksdagu danas ima 45 odsto žena, za razliku od SAD, gde ih je 17, u Nemačkoj 33, a u Japanu 11 odsto.

Od 24 ministra u vladi, 13 su žene, a u upravnim telima švedskih kompanija ih je 27 odsto, za razliku od 12 odsto u drugim naprednim zemljama. Očevi aktivno učestvuju u podizanju dece, koje počinje naizmeničnim uzimanjem porodiljskog odsustva. Ono traje 480 dana, jednako i u slučaju usvajanja deteta, za razliku od SAD, gde majke imaju nula dana porodiljskog odsustva, ili Japana i Nemačke sa samo 98 dana.

Zahvaljujući razvijenoj socijalnoj pomoći, lakše im je nego drugima da usklade posao i porodicu, a rezultat se vidi u jednom od najvećih priraštaja u Evropi.

Da li je Švedska stigla do same ivice ideje o ženi i muškarcu?

Šveđanke imaju više univerzitetskih diploma od Šveđana, njih 47 odsto u odnosu na 26 odsto muškaraca. U nekada tipičnim muškim zanimanjima kao što su lekar, pravnik i novinar, danas je podjednako ili više žena. U predominantno muškim zanimanjima kakvo je vatrogasac, gde ih je samo 3 posto, posebnim programima se ohrabruju žene, iako se neki bune zbog obaranja standarda, naročito u fizičkoj spremnosti.

Katalog igračaka jednog od najvećih švedskih proizvođača Top-Toya pun je dečaka s lutkama i devojčica s oružjem, a i porno industrija se prilagođava ženskom poimanju erotike, piše američki magazin "Tajm".

Od obrazovanja, medija i sporta, do seksa, kupovine, čak prilagođavanja jezika, ova skandinavska zemlja – komentariše "Tajm" – na nov način se igra s granicama koje tradicionalno definišu pol. U odnosu na feminističke ciljeve kao što su jednakost u zaradi i u društvu, otišla je korak dalje, gde pol kao takav nije više važan.

Za one koji podržavaju ovu ideju, taj proces je brisanje zaostalih tragova seksizma i dobar primer onima u svetu kojima je stalo do rodne jednakosti. Za kritičare, koji tvrde da je feminizam postao neka vrsta državne religije, Švedska je stigla do same ivice ideje o ženi i muškarcu. Ona nije model za zapadna društva, nego opasan eksperiment iz političke korektnosti koji negira biološku realnost, tvrde kritičari.

Da li se stvara nedefinisana siva zona?

“Imam utisak da su političari odlučili da nas promene”, kaže kolumnistkinja Elise Kleson, “kao da žele da nam se uvuku u svest i promene je".

Elise tvrdi da oseća određenu predrasudu sredine prema sebi zbog odluke da napusti posao zbog podizanja dece.

“Pre smo bili zarobljeni u muškim i ženskim ulogama, a danas se stvara neka nedefinisana siva zona u kojoj niste ni muško, ni žensko. Ili se muško pretvara u žensko”, kaže Par Strom, predstavnik dela muškaraca koji se osećaju ugroženima i ne snalaze najbolje u novim vremenima. On tvrdi da u javnom diskursu nema mesta za raspravu o tim pitanjima, a antifeministi su se pretvorili u anonimne blogere, jer se plaše da će izgubiti posao, ako se u javnosti predstave imenom i prezimenom. “Postali smo zemlja jednog mišljenja”, tvrdi Strom u "Tajmu".

Pa ipak, većina Šveđana drugačije poglede na ovaj proces - smatra ga neizbežnim folklorom, koji ne može da ugrozi opšti cilj i na demokratskom jelovniku jednog dana rodna jednakost će biti jednak korak kao što je to danas pravo glasa, zaključuje u "Tajmu" autorka Lisa Abend, ali iz američke perspektive ipak pita: “Da li je insistiranje Švedske na rodnoj neutralnosti zaista plemenit projekat ili se s političkom korektnošću ide u drugu krajnost?” Foto: Image courtesy of photostock / FreeDigitalPhotos.net