Život

Petak, 11.12.2020.

14:22

Drevni ljudi su hibernirali kako bi preživeli ledeno doba?

Neki od drevnih ljudi koji su pre pola miliona godina živeli na području Evrope imali su izvanrednu strategiju preživljavanja oštrih zima - hibernirali su, barem tako tvrde određeni paleoantropolozi.

Izvor: B92

Drevni ljudi su hibernirali kako bi preživeli ledeno doba?
Ilustracija/Foto: Getty Images, Sandy Huffaker / Stringer

Drugi stručnjaci osporavaju njihove dokaze, mada istraživanja ukazuju na to da bi se stanje koje nalikuje hibernaciji moglo izazvati i kod modernog čoveka.

"Sima de los Huesos", "jama kostiju", nalazi se na severu Španije i jedan je od najvažnijih lokaliteta za proučavanje ljudske evolucije. Tokom iskopavanja na tom području je otkriveno više od 7500 fosila koji pripadaju kosturima najmanje 29 drevnih ljudi, koje se kategorizuju kao vrsta Homo heidelbergensis (hajdelberški čovek).

Nakon što su vrlo detaljno proučene kosti i fragmenti DNK, otkriveno je da su ovi drevni ljudi bili preci neandertalaca. Ova vrsta pračoveka nastanjivala je Evropu pre približno 800.000 do 400.000 godina.

Naziv je dobila prema nalazu neobično robusne donje vilice pračoveka koja je 1907. otkrivena u selu kraj Hajdelberga. Nedostatak vitamina D

Paleoantropolog Antonis Bartsijokas sa Univerziteta Demokrit u Grčkoj smatra da su ranije studije propustile jednu važnu stvar, odnosno da kosti pokazuju dokaze o nizu bolesti povezanih s nedostatkom vitamina D.

Navodi da zajedničke patologije sugerišu da su drevni ljudi redovno mesecima boravili u mračnom okruženju, pri čemu njihova tela, zbog nedostatka sunčeve svetlosti, nisu mogla da stvaraju vitamin D.

"Na početku sam bio zbunjen. Do sada je rahitis i nedostatak vitamina D zabeležen u drugim istorijskim populacijama, posebno onim koje su živele u gusto naseljenim urbanim središtima gde je bio otežan pristup sunčevoj svetlosti. No, ovakva stanja nisu nikada evidentirana kod tako drevnih ljudi", kazao je Bartsijokas .

Kada je malo detaljnije istražio problem, shvatio je da se isti niz bolesti često pojavljuje kod životinja koje hiberniraju u pećinama, uključujući šišmiše, piše New Scientist. On i njegov kolega Huan Luis Arsuaga sa španskog Unverziteta u Madridu tvrde da kosti pokazuju da su hominini iz "Sima de los Huesos" hibernirali u pećinama.

Bartsijokas smatra da je to jedino objašnjenje za tako velik nedostatak vitamina D.

"Ovo možda zvuči ludo, ali je i dovoljno ludo da bi moglo biti istinito", kaže Bartsijokas te ističe da neki od naših rođaka primata, poput sivog miša lemura (microcebus murinus), danima hiberniraju.
Ilustracija/Foto: GettyImages, Matt Cardy / Stringer
Jedno od najtežih ledenih doba

Studija iz 2019. godine sugeriše da su hominini iz "Sima de los Huesos" živeli pre 440.000 i 455.000 godina, što znači da su proživeli jedno od najtežih ledenih doba u poslednjih milionn godina. Bartsijokas tvrdi da su ovakvi uslovi mogli da deluju kao ekstremni selektivni pritisak koji je podsticao hominine da se u vrlo kratkom periodu, od nekih 50.000 godina, prilagode procesu hibernacije.

Smatra se da nijedan drugi hominin nije hibernirao jer je većina živela u toplijim krajevima gde za tim nije bilo potrebe. Bartsijokas navodi da su drevni ljudi koji su preživeli hladne zime, uključujući i neandertalce, imali anatomske predispozicije kako bi se nosili s hladnoćom, što im je dalo prepoznatljivu strukturu lica. Kritike drugih stručnjaka

No, bioarheološkinja Megan Brikli sa Univerziteta u Kanadi nije uverena u ove argumente. Ona se inače bavi metaboličkim bolestima kostiju i nedostatkom vitamina D, a samtra je da drevne kosti iz "Sima de los Huesos" ne pokazuju jasne dokaze rahitisa. Brikli smatra kako je moguće da su drevni ljudi tokom života možda imali neki drugi oblik metaboličke bolesti kostiju, ali ne veruje da postoje dokazi koji sugerišu hibernaciju. Istraživanje naziva "Hibernation in hominins from Atapuerca, Spain half a million years ago" objavljeno je u časopisu "L’anthropologie".

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

53 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: