Živana Šaponja Ilić - Dominacija života

Radio sluša ujutru, u kolima, a veče je rezervisano za TV. Urednica i voditeljka Vesti u 16 na TV B92 sama sebi je najoštriji kritičar. Na pitanje da li joj smeta, s obzirom na posao koji radi, to što je u prvom planu estetika u odnosu na pamet, Živana kaže: Možda je izgled prvo što se primeti na televiziji, ali svakako mislim da nije najvažniji.

Razgovor, prvenstveno o poslu kojim se bavi, od radija do televizije (a hoće li biti povratka na radio ponovo nikad se ne zna jer prva ljubav zaborava nema) vođen je u virtuelnom okruženju.

O konceptu vesti u 16.00.
Vesti u 16 zamišljene su kao vesti u kojima život dominira nad dnevnom politikom. Informativne su, postavljaju teme, kojima se ne bavimo samo jednokratno, već u kontinuitetu. Centralne vesti TV B92 emituju se u 16.00 i 18 i 30. Zamišljeno je da vesti u 16.00 treba manje da budu opterećene politikom i taj deo prepušten je vestima u 18 i 30, u kojima se svakodnevno emituje 10-tominutni intervju sa glavnim političkim akterima. Vesti u 16 donose prve informacije, koje se posle tematski razdrađu, one imaju svoju stalnu i prilično vernu publiku.

Da li vam smeta kada imate deo u najavi u kojem se kaže, parafraziraću – više o ovoj temi možete pogledati u našim narednim vestima?
Uobičajeno je da se kroz jedan segment programa promoviše drugi, da se u jednom izdanju vesti najavi nešto što će biti tema u sledećem da bi se zadržala publika. Ako sve kažete u jednim vestima, nema razloga da publika za par sati gleda potpuno iste priloge u narednim. Dešava se i da se novinari tek vrate sa terena i da ne mogu za tako kratko vreme da naprave temu po standardima koje zahtevaju vesti B92, pa se prilog emituje u narednim vestima.

Vaše obaveze tokom priprema emisije.
Prve dnevne vesti koje uređujem su one u 13, do skora su išle samo na Infokanalu, a od pre dva meseca emituju se i na osnovnom, B92 kanalu. Za njih treba pripremiti nove informacije, organizovati novinare koji su na terenu da se uključe u vesti, ukoliko je potrebno, držati „košuljicu“ pod kontrolom. Posle toga, slede vesti u 15 na Infokanalu, pa vesti u 16 na centralnom kanalu.

Kojih pravila treba da se pridržavaju voditelji vesti?
Dobar voditelj vesti mora posedovati autoritet da bi mu ljudi verovali, mora biti i dobar intervjuer, sposoban da se snađe u različitim nepredvidivim situacijama. Ne sme da bude samo spiker, treba da poznaje temu o kojoj govori i da je saopšti na takav način da svi mogu da ga prate i razumeju. Treba da bude sugestivan, ali ne i ličan kada saopštava nešto.

Sa kime ste radili na dikciji i da li ste imali na početku problema, s obzirom na poreklo?
Dobra dikcija je u mom slučaju prirodan talenat i sluh – naravno da osim toga treba raditi na sebi kad god je moguće. Niko me nije učio kako da se izražavam na televiziji, ali sam umela da slušam druge i da naučim šta je dobro, a šta loše. Nekoliko vrhunskih profesionalaca i profesora dikcije odalo mi je priznanje za moje vođenje vesti. Na kraju, svako treba da izgradi svoj stil, a ne da imitira. Na žalost, malo je stručne literature koja je primenljiva za posao prezentera, novinara ili urednika. Zanimaju me i fenomenološki aspekti funkcionisanja medija, tako da čitam i tu literaturu.

Na sajtu B92 ste predstavljeni kao prezenterka vesti. S obzirom na to da ste se bavili i novinarstvom, da ste urednica, možete li da odredite koji posao je stresniji?
Svaki put kada se upali crvena lampica na kameri onaj ko je ispred doživi mali stres. Zamislite koliko sam ih do sad preživela! Radim na televiziji već 10 godina, a pre toga sam radila 8 godina na radiju. Stres je deo novinarskog posla, samo je pitanje kako se ko s njim nosi. Biti prezenter znači biti isturen ispred, ljudi koji gledaju vesti vas poistovećuju i sa dobrim i lošim situacijama u kojma vas svakodnevno viđaju na ekranu, a vi ne možete uvek i sve do kraja sami da kontrolišete. A to što ste vidljivi na ekranu čini vas vidljivim i u privatnom životu, i morate o tome da vodite računa i onda kada vam nije do toga.

TV vs Radio.
Televizija ima veći uticaj, može lakše da utiče na formiranje nečijeg stava i mišljenja, što joj daje veliku odgovornost, jer su to stvari sa kojima se ne treba igrati. Atraktivnija je je zbog tog vizuelnog momenta, lakše će mobilisati javnost oko nekog problema.

Radio vs TV.
Radio je kao neka staromodna devojka, koja drži do sebe. Njegove najveće prednosti su brzina i intimnost. Dok na neki događaj pošaljete televizijsku ekipu, dok se ona vrati sa trakama koje treba ubaciti u kompjuter i do trenutka dok se informacija emituje, može da prođe i par sati, za razliku od radija koji svog reportera može telefonom da uključi u istom trenutku sa lica mesta. Radio je nežniji, televizija je robustna.

Pošto se u ovom broju bavimo i time koliko je važno školovati se za poslove u medijima, kakav je vaš stav po tom pitanju?
Neophodno je stalno se obrazovati i usavršavati. Čitajući, učeći od drugih, prateći nove tehnologije i tendencije. Od kada ja radim na televiziji tri puta je promenjen format, od čuvene BETE, preko DVD-a do Xdcam.

Da li biste ohrabrili mlade da se bave poslovima na medijima, i kojim?
To je atraktivan posao, ali brzo iscrpljuje ako ne trenirate svaki dan, kao za maraton. Dobro je proći sve medije, možda početi karijeru u nekom pisanom mediju, pa onda preći na elektronske i na kraju se ponovo vratiti pisanju. Zavisi od afiniteta i talenta!

Koliko su vam bliski novi mediji?
Prihvatam uvek sve inovacije i nove tehnolgije jako brzo, nemam otpor. Mnoge starije kolege novinari imaju i još žive u vremenu fax-a i telexa.... Svakodnevno posećujem sajtove svetskih televizijskih mreža. Neko je u šali rekao - i GOOGLE „majka istraživačkog novinarstva“. Treba koristiti prednosti neverovatnog broja informacija na jednom mestu koje nudi internet.

Medijski porodični biznis?
Suprug Dragan Ilić, veoma uspešno radi na radiju jutarnji program, do skora na B92, a ubuduće na Radio Beogradu 1, brat je novinar Dušan Šaponja, autor kultnog serijala Cikolotron i odličan dokumentarista, ja sam u informativnoj redakcji, ali imam i druga medijska iskustva... Bila bi to zanimljiva porodična manufaktura.

Ne mogu tačno da se setim kada, u svakom slučaju davno je bilo, kada ste se uključili u emisiju koju je vaš suprug Dragan vodio. On je bio vrlo opušten u komunikaciji, za razliku od vas. Koliko često ste bili u takvim situacijama i kakav je vaš savet po tom pitanju?
Višegodišnji posao u informativnom programu vas malo ogrubi, ali mislim da ne bih imala problem da sarađujem sa njim, jer je veliki profesionalac. Ali lične i poslovne stvari nikad ne treba mešati.

Praktično, stereotipno i nužno: kako uspevate da uskladite porodične i poslovne obaveze i šta je na prvom mestu?
Teško, ali uspevam. Na prvom mestu je porodica, mislim da nikako ne bi smelo da bude drugačije!

Smatra li da su svi koji se pojavljuju na televiziji i čija lica su prepoznatljiva, hteli ili ne, na neki način zvezde?
Lako je postati zvezda pojavljivanjem na televiziji, ali to da vas neko ceni i poštuje vaš rad ne dolazi preko noći. Treba vredno i postojano raditi na tome. Iako me ljudi prepoznaju na ulici, žele da komuniciraju, da me nešto pitaju, pohvale, ne mislim da sam zvezda, samo radim svoj posao.